Piketing
Piketing (eng. picketing) predstavlja oblik kolektivne akcije radnika, najčešće za vreme štrajka, koji se sastoji u okupljanju radnika ispred ulaza u fabričke hale, prodajna mesta i druge prostorije poslodavca sa namerom da se ubeđivanjem i upotrebom drugih metoda radnici koji ne štrajkuju odvrate od rada, kako bi primorali poslodavca na ustupke.[1] Piketing je oblik nenasilnog otpora. U Republici Srbiji zakonom je zabranjen piketing, budući da prema članu 7. st. 3 Zakon o štrajku štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.[1]
Organizator piketinga je po pravilu sindikat koji je u sporu sa poslodavcem. Učesnici piketinga smeju biti samo zaposleni kod poslodavca i sindikalni predstavnici. Razlika između piketinga i drugih okupljanja građana određuje se sa obzirom na učesnike i njihov broj – kod piketinga to smeju biti isključivo zaposleni i njihovi predstavnici, i to u ograničenom broju, dok u javnom skupu može učestvovati širi krug građana, bez ograničavanja njihovog broja.[2] Cilj piketinga u odnosu na treća lica i javnost jeste pridobijanje javnog mnenja, obaveštavanje javnosti o kolektivnom radnom sporu, kao i o opravdanosti zahteva organizatora piketinga.[2]
Komitet za slobodu udruživanja Međunarodne organizacije rada smatra da je mirno okupljanje učesnika štrajka na mestima rada dopušteno, pri čemu učesnici štrajka ne smeju da sprečavaju neštrajkače da nastave rad.[2]
U literaturi postoji podela piketinga na zakoniti i nezakoniti, kao i na informativni piketing, organizacioni piketing i piketing sporenja.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Simonović, Dragoljub (2020). Radno pravo – osmo ažurirano izdanje. Beograd: Projuris. str. 128. ISBN 9788681848036.
- ^ a b v Lubarda, Branko A. (2018). Uvod u radno pravo sa elementima socijalnog prava: šesto izdanje. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 419. ISBN 9788676307708.
- ^ KOLEKTIVNO RADNO PRAVO (PDF).