Pisar (arh. dijak, ćata) je drevno zanimanje osobe koja zna da čita i piše.

Istorijska perspektiva

uredi
 
Pisar

U davna vremena posao pisara je bio veoma cenjen[1], jer je pismenih ljudi bilo malo, a poznavanje pisma se smatralo velikom veštinom. Pisari su bili državni službenici koji su obavljali sekretarske i administrativne poslove kao što su poslovi korespondencije, pisanje po diktatu ili knjigovodstvene poslove, a takođe i poslove popisa stanovništva i dobara za oporezivanje. Za pisanje pisar je koristio: dleto (za glinene, drvene ili kamene pločice)[2], ugljen, pero, olovku, nalivpero, hemijsku olovku (za pisanje na papiru).

 
Указ Милоша Обреновића о постављењу Петра Савића за писара друге класе у Начелству округа Kрајинског у Неготину

Moderna uloga

uredi

U današnje vreme posao pisara obavlja daktilograf ili administratori, stenograf ili posebni programi za diktiranje.

U vojsci i danas postoji zanimanje ćate, koji se drugačije zove i četni ili štabni evidentičar, tako da ćata ili pisar može da se nazove i evidentičarem. U vojsci je to čovek, koji se bavi kompletnom administracijom u nekoj vojnoj formaciji.

Reference

uredi
  1. ^ Rice, Michael (1999). Who's who in ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-15448-2. 
  2. ^ Carr, David (2005). Writing on the tablet of the heart: origins of Scripture and literature. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517297-3. 

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi