Tahikardija sa uskim QRS kompleksima
Tahikardija sa uskim QRS kompleksima je poremećaj srčanog ritma čija je frekvenca veća od 100/min, sa trajanjem QRS kompleksa na elektrokardiogramu (EKG) < 120 ms.[1] Radi upoređenja normalna širina QRS kompleksa ne prelazi 0,10 s, i obično je od 0,06 do 0,08 s.
Oblici uredi
U tahikardije sa uskim QRS kompleksima spadaju:
- atrijalna fibrilacija (AF)
- atrijalni flater (AFL)
- atrioventrikularna nodalna reentry tahikardija (AVNRT)
- atrioventrikularna reentry tahikardija koja uključuje akscesorni put (AVRT)
- atrijalne tahikardije (koje po mehanizmu mogu biti automatske ili reentry)
- multifokalna atrijalna tahikardija (MAT)
- „spojničke“ tahikardije (češće se javljaju kod dece)
Dijagnoza uredi
- Supraventrikularne tahikardije
Najčešći oblik tahikardije sa uskim QRS kompleksima je supraventrikularne tahikardije, pa su najvažniji kriterijumi za njenu dijagnozu:
- uski QRS kompleksi (< 120 ms) u EKG-u
- maada široki QRS kompleksi u EKG-u ne isključuju supraventriularnu tahikardiju! Supraventrikularna tahikardija može imati široke QRS komplekse kod bolesnika koji i u sinusnom ritmu imaju blok leve ili desne grane Hisovog snopa ili se javlja aberantno provođenje (češće po tipu bloka desne grane) za vreme trajanja tahikardije.[2]
Supraventrikularne tahikardije se mogu podeliti na dve grupe zavisno od toga da li je AV čvor uključen direktno u mehanizam nastanka i održavanja tahikardije:
- Prva grupa
Prvu grupu čine reentry tahiakrdije u čiji je nastanak i održavanje uključen AV čvor, kao što su:
- atrioventrikularna reentry tahikardija koja uključuje akscesorni put,
- atrioventrikularna nodalna reentry tahikardija ,
- „spojničke“ tahikardije.
- Druga grupa
Drugu grupu čine supraventrikularne tahikardije u čiji mehanizam nastanka i održavanja nije direktno uključen AV čvor. To su reentry tahikardije ili tahikardije zbog povećanog automatizma koje su lokalizovane u pretkomorama, a gde AV čvor samo provodi impusle na komore. U ove tahikardije spadaju:
- atrijalna fibrilacija,
- atrijalni flater,
- multifokalna atrijalna tahikardija i
- najveći broj atrijalnih tahikardija.
Terapija uredi
Napred navedene podela je značajna sa stanovišta terapije.
- Terapija tahikardija iz prve grupe
Kod tahikardija iz prve grupe, primenom vagusnih manevara ili lekova koji usporavaju provođenje kroz AV čvor (adenozin, beta blokatori, verapamil, diltiazem) može se zaustaviti tahikardija prekidanjem kružnog kretanja impusla u reentry krugu koji uključuje i AV čvor.
- Terapija tahikardija iz druge grupe
Kod tahikardije iz druge grupe primena vagusnih manevara i lekova za usporavanje AV čvora ne postiže se konverzija, ali se usporava provođenje impusla na komore, čime se postiže njihov efikasniji rad. Osim toga, sa usporavanjem AV provođenja može se elektrokardiografski bolje diferencirati tip supraventrikularne tahikardije (npr mogu se prikazati flaterski talasi).[3]
Izvori uredi
- ^ Miodrag Ostojić,i saradnici: Kardiologija; Zavod za udžbenike, 2011, poglavlje 7: Plućna embolija 550- 568
- ^ Noč M. Sudden excruciating chest pain - prehospital management. In: Grmec Š, Tušek-Bunc K, Kupnik D, editors. Acute conditions: signs, symptoms, syndromes, differential diagnosis and management: proceedings and algorithms. Maribor: Slovene Family Medicine Society SZD; 2003.
- ^ Hansen MS, Nogareda GJ, Hutchison SJ. Frequency of and inappropriate treatment of misdiagnosis of acute aortic dissection. Am J Cardiol 2007;99(6):852-6.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
