Википедија

The Economist

енглески седмичњак
Ovaj članak je o britanskom nedjeljniku. Za crnogorski ekonomski veb magazin pogledajte stranicu Ekonomist.

„Ekonomist“ (engl. The Economist) je britanski nedeljnik namenjen poslovnim ljudima, koji se bavi spoljnom politikom, na engleskom jeziku u vlasništvu kompanije Ekonomist njuzpejper Ltd. koji od 1843. izlazi i uređuje se u Londonu.[2][3] Stalno izdavanje počeo je osnivač Džejms Vilson u septembru 1843. Zbog istorijskih razloga, „Ekonomist“ sebe referiše kao novine, ali svako štamapno izdanje se pojavljuje na manjem sjajnom papiru kao kod novinskog magazina, a i „Ekokonomistov“ zvanični Jutjub kanal nazvan je „Ekonomist magazin“.[4] Prodavan je i izvan granica Ujedinjenog Kraljevstva i smatran je jednim od najuticajnih i najčitanijih specijalizovanih listova.[5] U 2006-oj je prijavljeno da je njegov prosečni nedeljni tiraž bio 1,5 miliona primeraka, od čega je više od polovine prodato u Sjedinjenim Državama.[6] Donosi informacije iz oblasti ekonomije i politike na nivou celog sveta.

The Economist
Naslovna strana „Ekonomista“ od 14. juna 2012
TipNedeljni novinski magazin
FormatMagazin
VlasnikEkonomist grup
OsnivanjeSeptembar 1843.
JezikEngleski
Sedište25 St. James's Street
Vestminster
London
Ujedinjeno Kraljevstvo
Tiraž1.574.803 (štampano izdanje); 100.000 (plaćeni digitalni pretplatnici).[1]
ISSN0013-0613
Veb-sajtwww.economist.com

Izdanje pripada Ekonomist grupi, od čega polovina pripada Pirson PLC-u preko „Fajnenšl tajmsa“. Grupi nezavisnih akcionara, uključujući i mnoge članove osoblja i Rotšild bankarsku porodicu Engleske,[7] pripada ostatak. Odbor poverenika zvanično bira uređivača koji ne može biti otklonjen bez njegove dozvole. Oko dve trećine od 75 osoblja žurnalista je iz Londona, iako „Ekonomist“ tematski ima globalni obim i globalno se ističe.[8]

„Ekonomist“ tvrdi da „nije ekonomska hronika“.[9] Nego pre ima za cilj „učestvovanje u više nadmetanja među inteligencijom, što gura napred, i otklanjanje bezvrednog, bojažljivog neznanja koje opstruiše naš napredak“.[10] Kako navode urednici, potreban je urednički stav o klasičnom i ekonomskom liberalizmu koji podržava slobodnu trgovinu, globalizaciju, slobodnu imigraciju, socijalno liberalne ciljeve (kao što su podržavanje priznanja istopolnih brakova).

Magazin cilja visoko obrazovane čitaoce i publiku od kojih su mnogi važni rukovodioci ili kreatori politike.[11] Neki od „Ekonomistovih“ čitalaca kupuju i elitne i masovne medije. Izvršni direktor novina opisao je skorašnje globalne promene, koje su prvi put primećene 1990-ih, a ubrzane s početkom 21. veka, kao „novo doba masovne intelignecije“.[12][13]

Zadatak i uloga uredi

Na strani sadržaja svakog magazina je „Ekonomistova“ 'izjava o ulozi organizacije je napisana u kurzivu. Govori se da je ‘Ekonomist’ prvi put objavljen u septembru 1843. da treba da ima ulogu u „više nadmetanja među intelignecijom, što gura napred, i otklanjanje bezvrednog, bojažljivog ignorisanja koje opstruiše naš napredak“.'[10]

Istorija uredi

 
Naslovna strana „Ekonomista“ od 16. maja 1846.

Ekonomist je osnovao britanski poslovni čovek i bankar Džejms Vilson 1843. da bi ubrzao ukidanje Kornovih zakona, sistema izvoznih tarifa.[14] Na prospektima za novine, od 5. avgusta 1843. određeno je 13 oblasti pokrivenosti na koje su uređivači želeli da se fokusiraju:[15]

  1. Prvobitni uvodni članci, u kojima bi principi slobodne trgovine bili najrigoroznije primenjivani na sva bitna pitanja dana.
  2. Članci koji se odnose na neku praktičnu, komercijalnu, poljoprivrednu ili stranu tematiku od prolazećeg interesa, kao što su diplomatski sporazumi.
  3. Članak o elementarnim principima političke ekonomije, primenjen na praktično iskustvo, pokrivajući zakone o cenama, zaradama, izdnajmljivanju, razmeni, carini i oporezivanju.
  4. Parlamentarne izveštaje, sa posebnim fokusom na trgovanje, poljoprivredu i slobodnu trgovinu.
  5. Izveštaji i iskazi popularnih pokreta koji zagovaraju slobodnu trgovinu.
  6. Opšte vesti sa Suda Svetog Džejmsa, Metropolisa, provincija, Škotske i Irske.
  7. Komercijalne teme kao što su promene u fiskalnim regulacijama, državni prospekti tržišta, izvozi i uvozi, strane vesti, državne proizvodne oblasti, beleške o novim važnim mehaničkim poboljšanjima, brodarske vesti, tržište novca, kao i napredak u železnicama i javnim kompanijama.
  8. Poljoprivredne teme, uključujući primenu geologije i hemije; beleške o novim i poboljšanim alatkama, državne njive, tržišta, cene, strana tržišta i cene prebačene u britanski novac; s vremena na vreme, do nekih detalja, planovi vršeni u Belgiji, Švajcarskoj i drugim bolje kultivisanim zemljama.
  9. Kolonijalne i strane teme, uključujući slobodnu trgovinu, proizvodnju, političke i fiskalne promene, i druge teme, uključujući prikazivanje štetnosti zabrana i ekonomske protekcije, kao i prednosti međusobne povezanosti i trgovine.
  10. Pravni izveštaji, ograničeni uglavnom na oblasti važnim za trgovinu, proizvodnju i poljoprivredu.
  11. Knjige, ograničene uglavnom, ali ne i isključuvo na trgovinu, proizvodnju, poljoprivredu i uključujući sve ugovore o političkoj ekonomiji, finansiji i oporezivanju.
  12. Komercijalne gazete, sa cenama i statistikama nedelje.
  13. Pisma i prepiska od čitalaca novinskog magazina.

Nekadašnji urednici uredi

 
Volter Bahot, jedan od ranih urednika „Ekonomista“

Urednici „Ekonomista“ su bili:

Stanovišta uredi

Glavni članak: Urednički stav Ekonomista
 
Ztrada Ekonomista (do 2017. godine), Sv. Džejms stret, fotografija Alison i Pitera Smitson

Kada je osnovan ovaj magazin, termin „ekonomizam” označavao je ono što bi se danas nazivalo „ekonomski liberalizam”. Ekonomist generalno podržava slobodnu trgovinu, globalizaciju[18] i slobodnu imigraciju. Aktivista i novinar Džordž Monbiot opisao je to kao neoliberalizam uz povremeno prihvatanje predloga kejnovske ekonomije kad se smatraju „razumnijim”.[19] Ovaj novinski časopis favorizuje ugljenični porez radi borbe protiv globalnog zagrevanja.[20] Prema jednom bivšem uredniku, Bilu Emotu, „Ekonomistova filozofija je oduvek bila liberalna, a ne konzervativna”.[21] Individualni saradnici zauzimaju različite stavove. Ekonomist favorizuje podršku banaka i drugih važnih korporacija, putem centralnih banaka. Ovaj princip se može, u mnogo ograničenijem obliku, pratiti do Voltera Bagehota, trećeg urednika časopisa, koji je tvrdio da Banka Engleske treba da podrži velike banke koje su se našle u teškoćama. Karl Marks je smatrao da je Ekonomist „evropski organ” „finansijske aristokratije”.[22]

Ovaj časopis je takođe podržao liberalne inicijative po socijalnim pitanjima kao što su priznavanje homoseksualnih brakova,[23] legalizacija droga,[24] kritika američkog poreskog modela,[25] i podržavao je pojedine vladine uredbe o zdravstvenim pitanjima, poput pušenja na javnim mestima,[26] kao i zabranu udaranja dece.[27] Ekonomist konzistentno favorizuje gostujuće radničke programe, roditeljski izbor škole, i amnestije[28] i jednom je objavljena „posmrtnicu” Boga.[29] Ekonomist takođe ima dugogodišnju tradiciju podrške kontrole vatrenog oružja.[30]

Reference uredi

  1. ^ „The Economist's Circulation 2012”. Economistgroupmedia.com. Arhivirano iz originala 3. 3. 2013. g. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  2. ^ "Locations". Economist Group. Pristupljeno 12 September 2009.
  3. ^ "Maps Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2011)". City of Westminster. Pristupljeno 28 August 2009.
  4. ^ „The Economist [EconomistMagazine]”. YouTube. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  5. ^ Vukićević, Danica i sar. (2006). Srpska porodična enciklopedija, Knjiga 9. Narodna knjiga, Politika NM. . ISBN 978-86-331-2738-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ "'Economist' Magazine Wins American Readers". NPR. 8. mart 2006. Pristupljeno dana 15.12.2013.
  7. ^ Brook, Stephen (25. 2. 2008). „Let the bad times roll”. The Guardian. London. Pristupljeno 26. 3. 2010. 
  8. ^ „So what's the secret of 'The Economist'?”. The Independent. London. 15. 12. 2013. Arhivirano iz originala 24. 12. 2008. g. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  9. ^ „How our readers view The Economist”. The Economist.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  10. ^ a b „Opinion: leaders and letters to the Editor”. The Economist. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  11. ^ „How our readers view The Economist”. The Economist. Arhivirano iz originala 7. 9. 2006. g. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  12. ^ Oberholzer-Gee, Felix; Bharat, N. Anand; Lizzie, Gomez. „The Economist”. Harvard Business School Case 710-441, July 2010. Hbs.edu. 
  13. ^ Oberholzer-Gee, Felix; Bharat, N. Anand; Lizzie, Gomez. „The Economist. Harvard Business School Case 710-441, July 2010” (PDF). American.edu. 
  14. ^ From the Corn Laws to Your Mailbox, The MIT Press Log, 30 January 2007. Pristupljeno 11 June 2010.
  15. ^ „Prospectus”. The Economist. 5. 8. 1843. Pristupljeno 15. 12. 2013. 
  16. ^ The Concise Dictionary of National Biography ga je postavio za pomoćnog urednika 1858–1860
  17. ^ He was Wilson's son-in-law
  18. ^ „Globalisation: The redistribution of hope”. The Economist. 16. 12. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2011. 
  19. ^ Monbiot, George (11. 1. 2005). „George Monbiot, Punitive – and it works”. The Guardian. London. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  20. ^ „Buttonwood: Let them heat coke”. The Economist. 14. 6. 2008. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  21. ^ Emmot, Bill (8. 12. 2000). „Time for a referendum on the monarchy”. Comment. London. Pristupljeno 27. 12. 2006. 
  22. ^ Marx, Karl (1852). The Eighteenth Brumaire of Louis Bonaparte. 
  23. ^ Let them wed, cover article on 4 January 1996
  24. ^ How to stop the drug wars, cover article on 7 March 2009. The publication calls legalisation "the least bad solution".
  25. ^ „Tax reform in America: A simple bare necessity”. The Economist. 4. 2. 2012. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  26. ^ „Smoking and public health: Breathe easy”. The Economist. 10. 6. 2010. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  27. ^ "Spare The Rod, Say Some", The Economist, 31 May 2008.
  28. ^ Sense, not Sensenbrenner, The Economist, 30 March 2006
  29. ^ „Obituary: God”. The Economist. 23. 12. 1999. 
  30. ^ „Lexington: Reflections on Virginia Tech”. The Economist. 8. 4. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
The Economist na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Economist&oldid=26420800”