Unterweysund der Messung
Knjigu Unterweysund der Messung je napisao Albreht Direr i u njoj je izložio teorijsku osnovu perspektivnih konstrukcija koje je razvio i primenjivao u svojim drvorezima. Knjiga je prvi put objavljena 1525. godine.
Renesansni umetnici su želeli da na svojim delima prikažu autentičan utisak trodimenzionalnosti prostora i, kao rezultat te želje, su razvili perspektivne konstrukcije. Matematička analiza problema perspektive kojom su se bavili umetnici, Direrovi savremenici, je kasnije bila važna kao osnova rada matematičara Dezarga (Girard Desargues) koji je postavio aksiomu da se paralelne prave seku u beskonačnosti. Dezarg se smatra jednim od osnivača projektivne geometrije.
Značajno za razvoj perspektive je bila promena ugla posmatranja problema. Do Direra i njegovih savremenika je problem bio skoncentrisan na objekat koje jedno lice (umetnik) posmatra. Direr i drugi umetnici tog vremena uvode drugo lica koje celu situaciju objektivno posmatra sa strane. Ovo je zabeleženo na nekim od Direrovih drvoreza koji prikazuju sprave koje je konstruisao da bi se omogućilo umetnicima lakše i preciznije crtanje predmeta i ljudi u perspektivi. Na ovim drvorezima se vide svi elementi centralne projekcije.
Literatura
uredi- On the Rationalization of Sight, William M. Ivins, Jr.
- The World of Mathematics, James R. Newman