Vanilla planifolia
Vanilla planifolia je vrsta roda Vanilla iz porodice orhideja (Orchidaceae). Vodi poreklo iz Meksika i tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih komercijalnih vrsta za proizvodnju vanile kao začina (zbog visokog sadržaja vanilina u plodovima). Naučno ime vrsti je dao 1808. godine britanski botaničar Henri Čarls Endrjuz. Poznata je i kao ravnolista vanila i zapadnoindijska vanila.
| Vanilla planifolia | |
|---|---|
| |
| Vanilla planifolia, ilustracija iz 1877. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | V. planifolia
|
| Binomno ime | |
| Vanilla planifolia | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Prvi koji su koristili vanilu u ishrani bili su meksički Totonaci, a Evropljani se po prvi put susreću sa ovom biljkom nakon osvajanja Ernana Korteza, početkom XVI veka.
Opis taksona
uredi.jpg)
Zapadnoindijska vanila je vrežasta epifitna vrsta iz porodice orhideja. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih područja Centralne Amerike, Kariba i krajnjeg severoistoka Južne Amerike. Danas se najviše gaji na zapadu Meksika, u području Verakruza, i na Madagaskaru.[2]
Stablo vanile je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi. Biljka cveta tokom proleća i početkom leta. Cvetovi su grupisani u grozdove, svaki cvet je veličine oko 5−6 cm u prečniku, zelenkasto-žutih listića cvetnog omotača. Vrsta je samooplodna. Cvetovi su otvoreni svega jedan dan u svom životnom veku, i u tom periodu neophodno je izvršiti oprašivanje ukoliko se žele plodovi. U prirodi, oprašivači su kolibri koji se hrane cvetnim nektarom, i jedna vrsta pčela, a prirodnim putem opraši se tek jedan od sto cvetova. U uslovima plantaškog uzgoja ove vrste oprašivanje se vrši veštačkim putem. Svaki cvet koji ne bude oprašen se suši i opada.
Plodovi se razvijaju isključivo na odraslim biljkama koje su u proseku duže od 3 metra. Plod je izdužena tanka čahura dužine između 15 i 23 cm, koja sazreva nekih 5 meseci nakon cvetanja. Zeleni plod je sličan manjim bananama. Nakon berbe plodovi se suše i fermentišu, a što je proces fermentacije duži to je koncentracija eterskih ulja u plodu veća. Iz plodova vanile dobija se začinska vanila.
Razmnožava se iz semena ili putem reznica.
Hemijski sastav ploda
uredi
Najvažnija hemijska jedinjenja koja se ekstrakuju iz plodova su vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid, sadržaj u zrelom suvom plodu je oko 2%), vanilinska kiselina, 4-hidroksibenzaldehid i 4-hidroksibenzojeva kiselina.[3]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Pristupljeno 2016-01-26
- ^ GRIN-Global Web v 1.9.4.2: Taxonomy of Vanilla planifolia
- ^ Reinvestigation of vanillin contents and component ratios of vanilla extracts using high-performance liquid chromatography and gas chromatography. Scharrer A and Mosandl A, Deutsche Lebensmittel-Rundschau, 2001, volume 97, number 12, pages 449-456, INIST:14118840
Spoljašnje veze
uredi
- Бернардино де Саагун, Куприенко С.А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С.А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). — ISBN 978-617-7085-07-1.
- (jezik: engleski) World Checklist of Vanilla at Kew
- Gobley, N. T. (1858). „Recherches sur le principe odorant de la vanille”. Journal de pharmacie et de chimie: contenant les travaux de la Société de Pharmacie de Paris : une revue médicale. Doin. стр. 401—405.