Аерофони инструменти

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је на следеће музичке инструменте[3]:

1. Мембранофоне или опнозвучне инструменте
2. Идиофоне инструменте
3. Кордофоне, хордофоне или жичане инструменте
4. Аерофоне инструменте
5. Електрофоне, етерофоне или електронске инструменте

Аерофони инструменти

уреди
 
Кларинет је такође аерофони инструмент.

Аерофони инструменти (итал. strumenti aerofoni, енгл. aerophonic instruments, фр. instruments aérophones, нем. aerophone Instrumente)[4] - су музички инструменати код којих се звук добија струјањем ваздушног стуба (од гр. αερο ваздух и φονος звук) најчешће кроз цев инструмента, и то дувањем ваздуха из:

  1. уста и плућа свирача,
  2. меха или мешине инструмента.

Сматра се да су аерофони инструменти најстарији[5] и најмногобројнији инструменти на свету.[2]

У аерофоне инструменте спадају сви дувачки инструменти,[6] оргуље, хармоника, усна хармоника и гајде.

Како се ствара тон код аерофоних инструмената

уреди

Према начину стварања тона, аерофоне инструменте делимо у 5 група. Тон на аерофоним инструментима се ствара:

  1. Усником (левкастим наусником) – то су лимени дувачки инструменти (труба, бах труба, бас труба, хорна, тромбон, туба, бас туба, контрабас туба).
  2. Преламањем ваздушног стуба у цеви инструмента (фрула, флаута, блок-флаута, окарина, панова фрула).
  3. Вибрацијом језичка од трске на уснику (кларинет, басетхорн, бас-кларинет, саксофон, тарагот).[1]
  4. Вибрацијом двоструког језичка од трске (зурла, сопиле, обоа, обоа д’а море, енглески рог, хеклфон, фагот, контра-фагот).
  5. Вибрацијом језичка и меха (оргуље, хармоника, бандонеон).

Приказ аерофоних инструмената

уреди

Прикажимо само неке аерофоне инструменате:

Референце

уреди