Баџирао I
Баџирао I (енгл. Bajirao I, владао 1720-1740), пешва Царства Марата.
Владавина
уредиБаџирао је био највећи војсковођа Индије тог времена. На челу Маратске конфедерације, успешно је ратовао против суседних муслиманских владара (набоба), провинцијских гувернера који су се почетком 18. века осамосталили од Могулског царства.[1] Године 1728. потукао је низама од Хајдерабада и успоставио доминацију Марата на Декану. У походима 1727-1737. освојио је државе Гајквар (1727), Синдија (1733) и Холкар (1735) и наметнуо своју власт највећем делу северозападне Индије.[2]
Извори
уреди- ^ Ларус 2005, стр. 634.
- ^ Блек 2006, стр. 246.
Литература
уреди- Blek, Džeremi (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Превод: Adamović-Kulenović, Marina; Savić, Jelena; Kosovac, Jelena; Todorović, Ksenija. Beograd: Mono&Manana. ISBN 86-7804-042-4.
- Velika Tematska Enciklopedija Larousse. 1. Beograd: Mono&Manana. 2005. ISBN 9788678040184.