Берберска обала
Израз Берберска обала, Барбарија или Берберија (енг. Barbery Coast / Barbary; шп. costa berberisca / Berbería; фр. Côte des Barbaresques) се у европским језицима од 16. до почетка 19. века користило за означавање приобалних предела северне Африке,[1] тачније данашњих држава Марока, Алжира, Туниса и Либије. Обала се тако називала због ондашњих староседелаца, Бербера.
Историја
уредиБерберија није увек била јединствен политички ентитет. Од 16. века надаље, била је подељена на неколико политичких ентитета, наиме Алжирски регион, Тунис и Триполитанију ( Триполи ). Неки од важних владара и ситних велможа у периоду берберског гусарења били су алжирски паша или дахија, и туниски и триполитански бегови [2]
Прву војну операцију на копну од стране Сједињених Држава извели су амерички маринци и Америчка морнарица у бици код Дерне код Триполија, приморском граду који се данас налази у источној Либији, априла 1805. године. То је био део напора да се униште сви берберски гусари, да се ослободе отети амерички робови и окончају гусарење између зараћених племена берберских земаља, које су и саме биле државе Османског царства . Први стих Химне маринаца односи се на ову акцију: „Од Монтезуминих дворана до обала Триполија... " (From the halls of Montezuma to the shores of Tripoli...) То је био први пут да су амерички маринци учествовали у офанзивним акцијама ван Сједињених Држава.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 132. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Barbary Pirates”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 3 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 383—384.
Извори
уреди- London, Joshua E. (2005), Victory in Tripoli: How America's War with the Barbary Pirates Established the U.S. Navy and Shaped a Nation , New Jersey: John Wiley & Sons, Inc., ISBN 0-471-44415-4
- LAFI (Nora), Une ville du Tamazgha entre ancien régime et réformes ottomanes. Genèse des institutions municipales à Tripoli de Barbarie (1795–1911), Paris: L'Harmattan, 2002, p. 305