Битка код Кунерсдорфа

Битка код Кунерсдорфа (енгл. Battle of Kunersdorf) била је део седмогодишњег рата (1756-1763). Код Кунерсдорфа у пруској покрајини Бранденбург(данас Куновице, Пољска) су удружени Руси и Аустријанци под руским фелдмаршалом Петром Салтиковим 12. августа 1759. победили пруског краља Фридриха II Великог.[1]

Битка код Кунерсдорфа
Део Седмогодишњег рата

Битка код Кунерсдорфа.
Време12. август 1759.
Место
Куновице, село око 5 км источно од Франкфурта на Одри, у то време Бранденбург, сада Пољска
Исход руско-аустријска победа
Сукобљене стране
 Руска империја
 Хабсбуршка монархија
 Пруско краљевство
Команданти и вође
Петар Салтиков фридрих II Велики
Фридрих Зајдлиц
Јачина
Руска Империја 36.000 пешака, 15.000 коњаника и 200 топова
Хабзбуршка монархија 14.000 пешака, 5.000 коњаника и 48 топова
Краљевина Пруска 36.000 пешака, 13.000 коњаника и 280 топова
Жртве и губици
Руска Империја 566 официра и 13.386 војника
Хабзбуршка монархија 116 официра и 2.215 војника
Краљевина Пруска 569 официра и 18.400 војника

Позадина

уреди

Савезници су се састали код Франкфурта на Одри 3. августа 1759. Руси су имали око 36.000 пешака, 15.000 коњаника (од тога 10.000 козака) и 200 топова, а Аустријанци 14.000 пешака, 5.000 коњаника и 48 топова. Фридрих је имао 36.000 пешака, 13.000 коњаника и 280 топова.[1]

Битка

уреди

Салтиков је окренуо фронт према истоку с Одром иза леђа, што је значило тући битку с обрнутим фронтовима, а самим тим ризиковати да се евентуални пораз претвори у катастрофу. Фридрих је решио да нападне само савезничко лево крило на Милбергу (нем. Mühlberge), и то главнином фронтално, а мањим делом (14 батаљона и 40 ескадрона) леви бок. Сву артиљерију поставио је у полукруг на 700-1.400 м око Милберга. Сам Милберг лако је заузет, али се даље од Кугрунда (нем. Kuhgrund), дубоког усека између Милберга и Великог Шпицберга (нем. Grosser-Spitzberge) није могло. Сада се сви напори Пруса сасређују на леви бок савезничког положаја, чија је ширина износила свега око 600 м. Ту је доведена постепено сва пруска пешадија и већи део коњице, мада је за коњицу земљиште било неповољно. Фридрих је упорно бацао свје трупе у напад, док нису потпуно исцрпене. Када је руско-аустријска коњица кренула у противнапад, дошло је јужно од Кунерсдорфа до коњичког боја који се завршио поразом Пруса. Дотле је и сва пруска пешадија била у повлачењу, у потпуном расулу.[1]

Последице

уреди

Пруси су изгубили 569 официра и 18.400 војника и готово сву артиљерију, Руси - 566 официра и 13.386 војника, а Аустријанци 116 официра и 2.215 војника.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 764-765

Литература

уреди