Биљна ткива
Ткива су скупови ћелија које имају исто порекло, обављају исту функцију и имају сличну грађу. Од када је установљена целуларна организација биљака и постојање ткива код њих, почело се са класификовањем биљних ткива. На основу диференцираности ћелија у организму васкуларних биљака се разликују две основне групе ткива:
- тотипотентна творна ткива и
- диференцирана трајна ткива
Творна ткива (меристеми) уреди
Творна ткива граде ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива.
Трајна ткива уреди
Трајна ткива су изграђене од ћелија које врше одређену функцију, а трајно су или делимично изгубиле способност деобе. Нека од трајних ткива могу поново стећи способност деобе и на тај начин од њих постају секундарни меристеми. Ћелије ових ткива су крупније од меристемских и имају веће вакуоле (најчешће је то, код потпуно диференцираних, старијих ћелија једна крупна, централно постављена вакуола).
Зависно од функције коју врше, трајна ткива су подељена на:
- површинска
- основна
- механичка
- проводна
- жлездана
Покорична ткива уреди
Покорична (површинска) ткива се налазе на површини свих биљних органа. Припадају сложеним ткивима јер се састоје из различитих врста ћелија.
Паренхимска (основна) ткива уреди
Паренхимска ткива називају се и основна зато што су сва остала ткива, изузев покровних, уроњена у њих, односно чине основну масу биљног тела.
Механичка ткива уреди
Ћелије механичког ткива су тесно међусобно спојене и имају дебеле целулозне зидове са малобројним и ситним порама, па дају чврстину биљци. Механички елементи су у биљним органима специфично распоређени тако да се уз најмањи утрошак материјала обезбеђују највећа могућа чврстоћа.
Проводна ткива уреди
Проводно ткиво је специјализовано за провођење материја кроз биљку. Разликују се две врсте овог ткива:
Секреторна ткива уреди
Ћелије жлезданих ткива стварају и излучују различите секрете. Секрети су производи метаболизма који биљни организам излучује споља или сакупља у свом телу.