Отворите главни мени

Проводна ткива су сложена биљна ткива заслужна за провођење воде и минералних материја од корена ка свим деловима биљке, а растворених органских материја из листова у биљне делове све до корена.

трахеја - елемент ксилема

КсилемУреди

Вода са минералним материјама проводи се од корена до свих делова биљке помоћу ксилема.

Ксилем је изграђен од мртвих ћелија са одрвенелим зидовима, које се називају:

Трахеје су дугачке цеви настале уздужним спајањем ћелија. Уздужни зидови ћелија које ће образовати трахеју одрвењавају, а њихови попречни зидови нестају. Трахеиде су издужене ћелије најчешће са шиљатим врховима.

ФлоемУреди

флоем

Флоем проводи растворене органске материје од места где се стварају фотосинтезом, односно од листа па до свих делова биљке.

Граде га живе ћелије:

Ситасте цеви настају од низа ћелија, на чијим се попречним зидовима стварају перфорације (лат. perforare =пробушити), па имају изглед сита (отуда им и назив). Ове ћелије су без једра и имају мало цитоплазме.

Ћелије пратилице су приљубљене уз ситасте цеви и са њима су у вези преко отвора у бочним зидовима. Кроз те отворе пролазе плазмодезме (конци цитоплазме који повезују ћелије). Ћелије пратилице имају једро.

Попречан пресек кроз стабло целера на коме се виде проводни снопићи изграђени од флоема и ксилема.

Флоем и ксилем се повезују и чине проводне снопиће. Проводни снопићи могу бити изграђени само од једне врсте ткива (или ксилема или флоема) и онда су то прости проводни снопићи. Када садрже и флоем и ксилем онда су сложени проводни снопићи. Проводни снопићи чине нерватуру листова.

ЛитератураУреди

  • Визуелни речник ботанике, ННК Интернационал, Београд, 2001.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
  • Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.

Спољашње везеУреди