Википедија

Британска академија

Британска академија (енгл. The British Academy) је британска национална академија за хуманистичке и друштвене науке. Утемељена је 1902.[1][2] и исте године добила је краљевску повељу од краља Едварда VII.[3] Тренутно има око 1,000 чланова, а седиште јој се налази у згради Carlton House Terrace у лондонском Вестминстеру. Председник Британске академије од 2021. је Џулија Блек.[4]

Британска академија
The British Academy
Лого академије
Сједиште Британске академије
Датум оснивања1902.
ТипНационална академија
СедиштеЛондон, УК
ПредседникЏулија Блек
Међународно чланство1,000
Буџет60,7 милиона фунти (2020)
Веб-сајтwww.thebritishacademy.ac.uk

Британска академија се првенствено финансира из годишњих државних грантова. Године 2022, 49,3 милиона фунти од 51,7 милиона фунти добротворних прихода дошло је од Одељења за пословање, енергетику и индустријску стратегију – исте године је примило око 2,0 милиона фунти прихода од трговања и 0,56 милиона фунти осталих прихода. Очекује се да ће се ово финансирање наставити у оквиру новог Одељења за пословање и трговину.[5]

Циљеви

уреди

Академија наводи да има пет основних циљева:

  • да се ​​залаже за хуманистичке и друштвене науке
  • да улаже у најбоље истраживаче и истраживања
  • да информише и обогати дебату око највећих друштвених питања
  • да обезбеди одржив међународни ангажман и сарадњу
  • да максимално искористи средства Академије како би осигурали Академију за будућност.[6]

Историја

уреди

Оснивање "Британске академије за промоцију историјских, филозофских и филолошких студија" први пут је предложено 1899. како би Британија могла бити заступљена на састанцима европских и америчких академија. Организација, која је од тада постала једноставно "Британска академија", покренута је као неинкорпорисано друштво 17. децембра 1901. и добила је Краљевску повељу од краља Едварда VII 8. августа 1902. године.[7]

Од тада, многи од најугледнијих британских научника из области хуманистичких и друштвених наука били су укључени у живот академије, укључујући Џона Мејнарда Кејнса, Ајзају Берлина, К. С. Луиса и Хенрија Мура.

До 1927–1928. академија није имала просторије. Затим се уселила у неке собе у Бурлингтон Гарденсу бр. 6, па у седиште у близини Риџент'с Парка. Затим се 1998. Академија сели у своје садашње седиште у Carlton House Terrace, коју је дизајнирао Џон Неш и која је изграђена 1820-их и 1830-их. Број 10 је раније био лондонска резиденција породице Ридли, а број 11 је од 1856. до 1875. био дом премијера Вилијама Гледстона.[8]

У марту 2010. године, Академија је започела пројекат вредан 2,75 милиона фунти за реновирање и рестаурацију јавних просторија у бр. 11, након одласка бившег станара Удружења страних новинара, и повезивање две зграде заједно. Радови су завршени у јануару 2011. године, а нови простори укључују нови аудиториум са 150 седишта који су доступни за јавно изнајмљивање. Поред канцеларија за своје особље, зграда се користи за академске конференције и догађаје[9] и делови зграде су доступни на основу приватног изнајмљивања за догађаје.[10]

Историјат, проблеми и достигнућа Академије у својим радовима забележила су два њена секретара. Књига Сер Фредерика Кениона од 37 страница покрива године до 1951. године;[11] Књига Сер Мортимера Вилера покрива године од 1949. до 1968.[12]

Избор за члана Британске академије захтева високо научно признање у хуманистичким или друштвеним наукама, о чему сведоче објављени радови. Чланови могу користити слова ФБА (Fellowship of the British Academy) иза својих имена.

Јавни догађаји

уреди

Британска академија организује широк годишњи програм од више од 50 јавних предавања,[13] панел дискусија, конференција и семинара који приказују нова истраживања и дебатују о актуелним темама. Ово укључује низ дуго успостављених серија предавања, као што је предавање о Шекспиру, први пут одржано 1911. године.[14] Већина догађаја је бесплатна и већина се одржава у седишту Академије.[15]

Награде

уреди

Британска академија додељује укупно 15 награда и медаља, од којих се већина додељује годишње.[16]

Референце

уреди
  1. ^ Lockyer, N. (1902). „The Advancement of Natural Knowledge”. Nature. 65 (1683): 289—291. doi:10.1038/065289a0  . 
  2. ^ Dicey, Edward (1902). „A Chartered Academy”. The Nineteenth Century and After. 51 (301): 493—505. 
  3. ^ „12 Decades of the British Academy”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ „Professor Julia Black PBA”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10. 
  5. ^ „The British Academy Annual Report of the Trustees and Financial Statements for the year ended 31st March 2022” (PDF). The British Academy. Архивирано (PDF) из оригинала 2023-05-05. г. Приступљено 2023-05-05. 
  6. ^ „The British Academy Strategic Plan 2018-2022”. The British Academy. 8. 6. 2020. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2018. 
  7. ^ 'The British Academy 1902–2002: Some Historical Notes and Documents', British Academy, 2002
  8. ^ Syrett, Karen (31. 5. 2018). „The Secret History of 10-11 Carlton House Terrace”. The British Academy. London. 
  9. ^ „Events”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-02. 
  10. ^ „{10-11} Carlton House Terrace - London Wedding and Conference Venue”. {10-11} Carlton House Terrace (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-02. 
  11. ^ Frederic G. Kenyon, 'The British Academy: The First Fifty Years', foreword by Sir Charles Webster, Oxford University Press, 1952
  12. ^ 'The British Academy 1949–1968', Oxford University Press, 1970
  13. ^ „Listings of British Academy lectures”. thebritishacademhy.ac.uk. 
  14. ^ „Shakespeare Lectures”. 
  15. ^ „The British Academy's events”. 
  16. ^ „The British Academy's Prizes and Medals”. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Британска_академија&oldid=28886109”