Вожд
Вожд (савремени српски: вођа) је била српска владарска титула која је обједињавала војну и цивилну власт.[1]
| Велики вожд Србије | |
|---|---|
| Бивша монархија | |
| |
| Грб Устаничке Србије | |
| |
Ђорђе Петровић Карађорђе | |
| Први владар | Ђорђе Петровић Карађорђе |
| Последњи владар | Милош Обреновић |
| Облик владавине | устаничка монархија |
| Престоница | Топола, Београд |
| Постављење | Устаничка скупштина |
| Оснивање | 14. фебруар 1804. |
| Престанак | 6. новембар 1817. Титула је постала Књаз Србије |
Историја уреди
Реч вожд је аутохтоног словенско-српског порекла. У нововековној српској историји се помиње од 1811. године. Карађорђе Петровић се од 1804. до 1808. потписивао као командант, од 1808. до 1811. као предводитељ, а од 1811. као вожд. Након Карађорђа, титулу вожда је од 1815. носио Милош Обреновић, да би је од 1817. заменио владарском титулом кнеза.[1]
Носиоци титуле вожда у Србији уреди
| Редослед | Поглавар државе | Рођен/умро | Почетак владавине | Крај владавине | |
|---|---|---|---|---|---|
| Велики вожд Србије 1804—1817 | |||||
| 1 |
|
Ђорђе Петровић Карађорђе | 1762—1817 | 14. фебруар 1804. | 7. октобар 1813. |
| 2 | 
|
Милош Обреновић | 1780—1860 | 23. април 1815. | 6. новембар 1817. |
Титула вожда у свету уреди
У руском језику често се користио за совјетске вође као што су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин као Вожд пролетаријата (рус. Вождь пролетариата) или Вожд Руске комунистичке партије (рус. Вождь Российской Коммунистической Партии). У савременом руском језику, вожд је постао синоним за комунистичке вође. У данашње време реч постаје помало застарела и замењује се војним звањем „врховни командант” или њеном енглеском верзијом „лидер”. То је пандан речи фирер коју је користио Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачкој, дуче коју је користио Бенито Мусолини у Фашистичкој Италији и врховни вођа у ДНР Кореји.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Некад било: Српска револуција”. Радио-телевизија Републике Српске. 15. 2. 2012. Приступљено 16. 2. 2012.[мртва веза]