Данилови настављачи

Данилови настављачи, средњовековни анонимни српски писци из средине и друге половине XIV века, који су допунили и кодификовали тзв. Данилов зборник.

Књижевни рад уреди

Иако је своја житија писао засебно, Данило Пећки их је вероватно замислио као део зборника, као један српски пролог, али су тек његови настављачи употпунили и после 1375. кодификовали један јединствен зборник под називом Животи краљева и архиепископа српских, чак и у завршним деловима мењајући и допуњавајући Данилова житија Драгутина, Милутина и Дечанског (вероватно да би истакли Данилову личност и његову улогу као непосредног сведока).

Данилов следбеник и савременик, познат као Данилов ученик (или Први настављач, иза кога се можда крије хиландарски монах Григорије из Корише), саставио је за Данилов зборник три житија: Житије Стефана Дечанског, Житије архиепископа Данила II и Житије краља Душана до 1340 (сва три између 1337. и 1340).

После 1375. Зборник ће допунити и Други настављач кратким житијним белешкама о устоличавању првог српског патријарха Јоаникија, другога, Саве, и трећега, Јефрема, које спадају мање у хагиографске а више у историографске саставе. У књижевном погледу, посебно су значајна житија Даниловог ученика, настала у јеку исихастичког спора, са стилским одликама које се срећу и у Даниловом делу, али и повећаним занимањем за развијање догађаја, радње и опис драматичних сцена и слика (нпр. опис одбране Хиландара од Каталана, или опис битке код Велбужда).

У радове осталих непознатих Данилових настављача спадају и кратки житијно–историографски записи о српским архиепископима Сави II, Данилу I, Јакову, Јевстатију II, Сави III и Никодиму.

Превод на савремени српски језик уреди

  • Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Београд, Просвета, СКЗ, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7.

Литература уреди

  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 57.