Династија Западни Сја

Династија Западни Сја (кинески=西) или Тангутско Царство, међу Тангутима и Тибетанцима познато као Минyак.[1] је била држава која је постојала од 1038. до 1227. на подручју северозападне Кине, односно данашњих провинција Нингсја, Гансу, источни Ћингхај, северни Шенси, североисточни Синкјанг, југозападне Унутрашње Монголије и јужне Спољне Монголије, при чему је имала површину од око 800.000 квадратних километара.[2][3][4] Позната је по томе што су је на изузетно бруталан начин уништили Монголи при чему су разорени сви њени градови и спаљени сви текстови. Због тога је њено оснивање и постојање дуго времена било предмет историјских контроверзи све док у модерно доба то није потврђено археолошким и другим истраживањима.

Западни Сја године 1111. (означена зелено)

Због свог положаја на трговачким рутама између северне Кине и средње Азије - тзв. Хеси коридору - Западна Сја је била у прилици уживати културне благодети својих суседа, те је имала значајна достигнућа на пољу књижевности, уметности, музике и архитектуре.[5] Успешан отпор супарничким државама и династијама као што су Љао, Сунг и Ђин је постигнут успешном војном организацијом али и иновацијама међу којима се понекад спомиње и ватрено оружје.[6]

Династија Западни Сја

уреди

Кинески: 西夏 (Xī Xià)

На власти од 1038. до 1227. године.

Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Владавина
Конвенција за навођење: храмовно име.
Цар Ву-лије
武烈皇帝 (Wǔliè huángdì)
Ђинг-цунг
景宗 (Jǐngzōng)
Ли Јуен-хао
李元昊 (Lǐ Yuánhào)1
Сјен-дао (显道)
Каи-јин (开运)
Гуанг-пинг (广平)
Да-ћинг (大庆)
Тијен-шоу-ли-фа-јен-цуо (天授礼法延祚)
1032-1034
1034
1035-1036
1036-1038
1038-1048
Цар Џао-јинг
昭英皇帝 (Zhāoyīng huángdì)
Ји-цунг
毅宗 (Yìzōng)
Ли Лијанг-цуо
李谅祚 (Lǐ Liàngzuò)
Јен-с’-нинг-гуо (延嗣宁国)
Тијен-јоу-чуи-шенг (天祐垂圣)
Фу-шенг-ченг-дао (福圣承道)
Дуо-ду (奲都)
Гунг-хуа (拱化)
1048-1049
1050-1052
1053-1056
1056-1062
1063-1067
Цар Канг-ђинг
康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì)
Хуи-цунг
惠宗 (Huìzōng)
Ли Бинг-чанг
李秉常 (Lǐ Bǐngcháng)
Ћијен-дао (乾道)
Тијен-ц’-ли-шенг-гуо-ћинг (天赐礼盛国庆)
Да-ан (大安)
Тијен-ан-ли-динг (天安礼定)
1067-1069
1070-1074
1075-1085
1085-1086
Цар Шенг-вен
圣文皇帝 (Shèngwén huángdì)
Чунг-цунг
崇宗 (Chóngzōng)
Ли Ћијен-шун
李乾顺 (Lǐ Qiánshùn)
Тијен-ји-џ’-пинг (天仪治平)
Тијен-јоу-мин-ан (天祐民安)
Јунг-ан (永安)
Џен-гуан (贞观)
Јунг-нинг (雍宁)
Јуен-д’ (元德)
Џенг-д’ (正德)
Да-д’ (大德)
1086-1089
1090-1097
1098-1100
1101-1113
1114-1118
1119-1127
1127-1134
1135-1139
Цар Шенг-д’
圣德皇帝 (Shèngdé huángdì)
Жен-цунг
仁宗 (Rénzōng)
Ли Жен-сјао
李仁孝 (Lǐ Rénxiào)
Да-ћинг (大庆)
Жен-ћинг (人庆)
Тијен-шенг (天盛)
Ћијен-јоу (乾祐)
1139-1143
1144-1148
1149-1170
1170-1193
Цар Џао-ђијен
昭简皇帝 (Zhāojiǎn huángdì)
Хуан-цунг
桓宗 (Huánzōng)
Ли Чун-јоу
李纯佑 (Lǐ Chúnyòu)
Тијен-ћинг (天庆) 1193-1206
Цар Ђинг-ву
景武皇帝 (Jǐngwǔ huángdì)
Сјанг-цунг
襄宗 (Xiāngzōng)
Ли Ан-ћијен
李安全 (Lǐ Ānquán)
Ћинг-тијен (庆天)
Хуанг-ђијен (皇建)
1206-1209
1210-1211
Цар Јинг-вен
英文皇帝 (Yīngwén huángdì)
Шен-цунг
神宗 (Shénzōng)
Ли Цун-сји
李遵顼 (Lǐ Zūnxū)
Гуанг-динг (光定) 1211-1223
Цар Сјинг-д’
兴德皇帝 (Xìngdé huángdì)
Сјен-цунг
献宗 (Xiànzōng)
Ли Д’-ванг
李德旺 (Lǐ Déwàng)
Ћијен-динг (乾定) 1223-1226
Цар Шун-ву
顺武皇帝 (Shùnwǔ huángdì)
нема Ли Сјен
李睍 (Lǐ Xiàn)
Бао-ји (宝义) 1226-1227
1. Ли Јуен-хао је 1032. године наследио племићку титулу од свог оца, а тек 1038. године је постао суверен владар, самосталан од династије Сунг.

Извори

уреди
  1. ^ Stein 1972, стр. 70–71
  2. ^ Wang, Tianshun [王天顺] (1993). Xixia zhan shi [The Battle History of Western Xia] 西夏战史. Yinchuan [银川], Ningxia ren min chu ban she [Ningxia People's Press] 宁夏人民出版社.
  3. ^ Bian, Ren [边人] (2005). Xixia: xiao shi zai li shi ji yi zhong de guo du [Western Xia: the kingdom lost in historical memories] 西夏: 消逝在历史记忆中的国度. Beijing [北京], Wai wen chu ban she [Foreign Language Press] 外文出版社.
  4. ^ Li, Fanwen [李范文] (2005). Xixia tong shi [Comprehensive History of Western Xia] 西夏通史. Beijing [北京] and Yinchuan [银川], Ren min chu ban she [People's Press] 人民出版社; Ningxia ren min chu ban she [Ningxia People's Press] 宁夏人民出版社.
  5. ^ Zhao, Yanlong [赵彦龙] (2005). "Qian tan xi xia gong wen wen feng yu gong wen zai ti [A brief discussion on the writing style in official documents and documental carrier] 浅谈西夏公文文风与公文载体." Xibei min zu yan jiu [Northwest Nationalities Research] 西北民族研究 45(2): 78-84.
  6. ^ Qin, Wenzhong [秦文忠], Zhou Haitao [周海涛] and Qin Ling [秦岭] (1998). "Xixia jun shi ti yu yu ke xue ji shu [The military sports, science and technology of West Xia] 西夏军事体育与科学技术." Ningxia da xue xue bao [Journal of Ningxia University] 宁夏大学学报 79 (2): 48-50.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди