Дирхам, дирхем или дирхм (арап. درهم), била је, а у неким случајевима, још увијек је валута у неколико арапских земаља. Раније је била повезана са јединицом масе (османски драм) у Османском царству и ранијим персијским државама. Назив је изведен из назива древне грчке валуте, драхме.[1]

Државе обиљежене црвеном бојом тренутно користе дирхам. Државе зелене боје користе дирхам као појединицу валуте.
Сребрни дирхам калифа Умара ибн Абдул-Азиза
Једна од првих сребрних ковацниа Умајидског калифата, која прати сасанидске мотиве, са именом Ел Хаџаџа иб Јусуфа
Каснији сребрени дирхам Умајидског калифата, кован у Балху 111 хиџретске године (729/730. године)
Сребрена ризница из Лублина, која садржи 214 сребрених дирхама кованих између 711/712. и 882/883. године, која се налази у Лублинском музеју

Јединица масе

уреди

Дирхам се као јединица масе користио широм сјеверне Африке, Средњег истока, Персије, са различитим вриједностима.

У касном Османском царству, стандардни дирхам (Шаблон:Јез-осмтур) имао је 3,207 грама;[а] 400 дирхама је било једнако једној оки. Османски дирхам је био заснована сасанидском драхму, а који је био заснована римској дра(х)ми.

У Египту 1895. године, једна дирхам је имао 47,661 троа грана.[1]

Тренутно постоји покрет унутар исламског свијета да се оживи дирхам као јединица масе за мјерење сребра, мада је тачна вриједност спорна (или 3 грама или 2,975 грама).[4]

Историја

уреди

Ријеч ’дирхам’ поријекло води од драхме (δραχμή, грчког кованог новца.[1] Визанзија је контролисала Левант и трговала са Арабијом, због чега је њен новац био тамо у оптицају у предисламско вријеме, а и послије прихватања ислама. Била је то валута која је напочетку прихваћена као арапска ријеч; затим је крајем 7. вијека кованица постала исламска валута која је носила име суверена и вјерски стих. Дирхам је био у оптицају у многим средоземним земљама, укључујући Ал Андалуз (маорску Шпанију) и Византију (милијарисион), а могао се користити као валута у Европи између 10. и 12. вијека, нарочито у областима повезаним са викинзима, као што су Скандинавски Јорк[б] и Даблин.

Савремена валута

уреди

Тренутно важеће националне валуте које носе назив дирхам:

Савремене валуте чије подјединице носе назив дирхам или дирам:

Незванична валута савремени златни динар је подијељена на дирхаме.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ заснова на оки од 1,2828 килограма; према једним подацим износи 3,21 г,[2] док према другим 3,203 грама.[3]
  2. ^ Поред исламскох дирхама у енглеским ризницама 9. и 10. вијека, лажни дирхам је пронађен у Копергејту у Јорку, на којем се налазило име Исламила Саманија (влада Самаркандом 903—907/8, кован од бакра и преливен сребрнкастим прањем калаја.[5]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Oxford English Dictionary, 1st edition, s.v. 'dirhem'
  2. ^ Kelekian, Diran (1911). Dictionnaire turc-français ... (на језику: француски). Mihran. Приступљено 15. 2. 2020. 
  3. ^ Μπαμπινίωτης, Γέωργιος Δ (1998). Λεξικό της νέας ελληνικής γλώσσας με σχόλια για τη σωστή χρήση των λέξεων: ερμηνευτικό, ετυμολογικό, ορθρογραφικό, συνωνύμων, αντιθέτων, κυρίων ονομάτων, επιστημονικών όρων, ακρωνυμιών (на језику: грчки). Kentro Lexikologias. Приступљено 15. 2. 2020. 
  4. ^ Ashtor, E. (24. 12. 2009). „Levantine weights and standard parcels: a contribution to the metrology of the later Middle Ages”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies (на језику: енглески). 45 (3): 471—488. doi:10.1017/S0041977X00041525. Приступљено 15. 2. 2020. 
  5. ^ Hall, Richard A. (2010). Viking Age Archaeology (на језику: енглески). Bloomsbury USA. ISBN 978-0-7478-0063-7. Приступљено 15. 2. 2020.