Древна села северне Сирије

Древна села северне Сирије су група од 40 села (од укупно око 700) груписаних у осам паркова смештених у северозападној Сирији, југозападно од Алепа, и пружају изванредно сведочанство о сеоском животу у касној антици и током византијског периода.

Древна села северне Сирије
المدن المنسية
Светска баштина Унеска
Званично имеДревна села северне Сирије
Место, , Сирија Уреди на Википодацима
Координате36° 20′ 03″ С; 36° 50′ 39″ И / 36.334167° С; 36.844167° И / 36.334167; 36.844167
Површина12.290 ha (1,323×109 sq ft)
Укључује
  • Al-Dana
  • Al-Dana
  • Babuline
  • Banabil
  • Bara
  • Barad
  • Barisha
  • Basufan
  • Church of Saint Simeon Stylites
  • Deir Sunbul
  • Ein Laruz
  • Farkya
  • Hazarin
  • Jarada
  • Kafr Aruq
  • Kafr Dariyan
  • Maghara
  • Qalb Loze
  • Sarmada
  • Serjilla
  • Shinan
  • Turmanin
  • Ебла
  • Кир (Сирија) Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: iii, iv, v
Референцаhttp://whc.unesco.org/en/list/1348
Упис2011. (35. седница)
Угроженост2013 Edit this on Wikidata

Напуштена у периоду од 8. до 10. века, села која датирају од 1. до 7. века (као што су: Серјила, Ал-Бара, Теланисос, итд.), позната и као Мртви градови Сирије [1], изузетно су добро очувана. Пејзажни и архитектонски остаци стамбених зграда, паганских храмова, цркава (као што је црква Св. Симеона Столпника 475. године у мртвом граду Теланису [2]), цистерни, терми и др. Реликтни културни пејзаж ових села је и важна илустрација преласка из античког паганског света Римског царства у византијско хришћанство. Поједина имања илуструју хидрауличке технике, одбрамбене зидове и планирање римских пољопривредних парцела као сведочанство о мајсторству локалног становништва у пољопривредној производњи.

Напуштено, а данас пусто, подручје мртвих градова некада је обиловало великим бројем просперитетних људи јер је богато маслиницима и било је залеђе великог хришћанског центра, града Антиохије. Градовима и селима недостаје план мреже древних градова, а уместо тога изгледа да су се ова насеља спонтано развила.

После исламског освајања византијског света, политички и демографски центар се из Антиохије сели у Дамаск и овај регион, који је зависио од Антиохије, почиње да опада. Његови становници су се одселили, остављајући за собом дух градова. У одсуству провала или природних катастрофа, ови градови и села су током векова остали изузетно добро очувани. Због тога су од 2011. године уписани на Унескову листу светске баштине у Азији [3]. Међутим, због рата, Унеско је 20. јуна 2013. године одлучио да свих шест места светске баштине у Сирији стави на листу угрожених места светске баштине [4].

Извори уреди