Државни савјет (Јапан)
Државни савјет (јап. 枢密院 — сумицу-ин)[1] био је савјетодавни орган јапанског цара од 1888. до 1947.
Историјат уреди
Државни савјет је основан указом цара Муцухита, дана 28. априла 1888, са задатком да разматра нацрт Устава.[2] Први предсједник је био Ито Хиробуми. Савјет је установљен по узору на Државни савјет Уједињеног Краљевства.
Државни савјет се састојао из предсједника, потпредсједника, најмање 12 државних савјетника и секретара.[3] Све чланове Државног савјета је именовао цар Јапана, по предлогу владе, на доживотни мандат. Чланови по функцији су били и премијер и министри. Сједницама су могли присуствовати и пунољетни чланови царског дома. Државни савјет је увијек засједао тајно у царском дворцу у Токију, а некада је сједницама присуствовао и цар.
Године 1941. јапанска влада је објавила рат САД без савјетовања с Државним савјетом. Дана 3. маја 1947. Државни савјет је био распуштен у вези са доношењем новог Устава.
Дјелокруг уреди
Меиџи устав је само укратко одређивао да ће „државни савјетници, у складу са одредбама којима се уређује организација Државног савјета, разматрати важније државне послове на позив цара“.[4]
Државни савјет је савјетовао цара у вези са:[5]
- амандманима на Меиџи устав (1890);
- амандманима на Закон о царском дому (1889);
- уставним тумачењима и предлозима закона и уредби;
- проглашењем ванредног стања и објавом рата;
- уговорима и другим међународним споразумима;
- питањима насљедства престола;
- проглашењем регентства;
- другим питањима на позив цара, а по предлогу владе.
Државни савјет није имао право предлагања закона.