ЕПС ЈП Термоелектране „Косово” Обилић
Електропривреда Србије Јавно предузеће за производњу термоелектричне енергије Термоелектране „Косово” са потпуном одговорношћу Обилић је српско државно предузеће за површинско ископавање угља са седиштем у Обилићу на Косову и Метохији. Привремено седиште предузећа се након 1999. године налази у Београду.[2][3]
ЕПС ЈП ТЕ „Косово” Обилић | |
---|---|
Јавно предузеће | |
Делатност | 3511 - Производња електричне енергије |
Основано | 23. децембар 1991. Обилић, Косово и Метохија |
Оснивачи | Електропривреда Србије |
Седиште | У кругу Термоелектране ТЕ Косово Б, Обилић, Србија. (Након 1999. године седиште је привремено премештено у Београду. |
Руководиоци | Драган Вељић (Директор) |
Број запослених | 801 (2023.)[1] |
Историја
уредиЕПС ЈП ТЕ „Косово” Обилић је формално основала Електропривреда Србије (ЕПС) 23. децембра 1991. године.[2]
Након рата на Косову и Метохији и НАТО агресије на Југославију 1999. године, на Косову и Метохији је 1. јула 1999. успостављена УНМИК-ова администрација, а Електропривреда Србије је изгубила приступ целој инфраструктури, укључујући и електранама Косово А и Косово Б.[4][5][3]
Због немогућности обављања претежне делатности на Косову и Метохији, део радника је радно ангажован на пословима у оквиру ЕПС-а у остатку Републике Србије.[3][6]
Повратак на радна места запосленим Србима на Косову и Метохији је онемогућен, и ако су запослени захтевали у тужбеном захтеву Саветодавној комисији за људска права при УНМИК-у да омогући повратак радника на радна места на Косову и Метохији.[5]
Термоелектранама de facto управљају самопроглашени органи власти у Приштини, а Споразумом о енергетској заједници југоисточне Европе било је предвиђено да се Термоелектрана Косово А угаси и стави ван снаге, због застарелости и проузроковања великог загађења ваздуха, до 2017. године, међутим до тога није дошло. Два блока Термоелектране Косово А су ван функције.[7]
Термоелектрана Косово A се састоји од пет радних блокова познатих као А1, А2, А3, А4 и А5. Блок А1 ове електране пуштен је у рад 1962. године снаге 65MW; А2 1965. године снаге 125MW; А3 1970. године снаге 200MW; А4 1971. године снаге 200MW и А5 1975. године снаге 210MW. Блокови А3, А4 и А5 су функционални.[8]
Термолектрана Косово Б састоји се од две производне јединице познате као Б1 и Б2 јединице. Први блок Б1 ове електране пуштен је у рад 10. октобра 1983. године снаге 339 MW. У међувремену, други блок Б2 ове електране пуштен је у рад 14. јула 1984. године снаге 339 MW.[9]
Галерија
уреди-
Термоелектрана Косово А.
-
Термоелектрана Косово А.
-
Термоелектрана Косово А.
-
Термоелектрана Косово Б.
-
Унутрашњост Термоелектране Косово Б из 2004. године.
-
Термоелектране Косово А и Косово Б током зиме.
-
Генератор Термоелектране Косово Б из 2004. године.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „EPS - JP TE KOSOVO SA PO OBILIĆ” (на језику: српски). 2024-07-01.
- ^ а б „EPS - JP TE KOSOVO SA PO OBILIĆ - PKS Partner”. pretraga.pkspartner.rs. Приступљено 2024-07-01.
- ^ а б в Gočanin, Sonja (2022-08-17). „Koliko Elektroprivredu Srbije koštaju preduzeća sa Kosova?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-07-01.
- ^ „Огранци”. www.eps.rs. Приступљено 2024-07-01.
- ^ а б „Sindikat EPS-a: Šta sutra i dokle ovako?”. radiokim.net (на језику: српски). 2010-05-01. Приступљено 2024-07-01.
- ^ TV, Insajder (2017-06-19). „Koliko EPS plaća parolu “Kosovo je srce Srbije””. insajder.net (на језику: српски). Приступљено 2024-07-01.
- ^ „Sporna strategija za Termoelektranu "Kosovo A"”. KosovoOnline (на језику: српски). 2024-06-21. Приступљено 2024-07-01.
- ^ „Termocentrali “Kosova A” – Korporata Energjetike e Kosovës”. kek-energy.com (на језику: албански). Приступљено 2024-07-01.
- ^ „Termocentrali “Kosova B” – Korporata Energjetike e Kosovës”. kek-energy.com (на језику: албански). Приступљено 2024-07-01.