Википедија

Жана од Француске, војвоткиња Берија

Жана Француска (француски: Jeanne de France, Jeanne de Valois; 23. април 1464. – 4. фебруар 1505) је била француска краљица 1498. године, као прва супруга Луја XII, и светица римокатоличке цркве. Основала је "Ред Благовести Блаженој Девици Марији", у коме је служила као опатица. Из овог реда је касније настала верска заједница "Апостолских сестара" посвећена празнику Благовести, основан 1787. године ради подучавања деце из сиромашних породица. Канонизована је 28. маја 1950. године као Света Жана Валоа. Прославља се 4. фебруара.

Жана Француска
Жана Валоа
Лични подаци
Пуно имеЖана Валоа
Датум рођења(1464-04-23)23. април 1464.
Место рођењаНоген ле Рој, Краљевство Француска
Датум смрти4. фебруар 1505.(1505-02-04) (40 год.)
Место смртиБурж, Краљевство Француска
ГробМанастир Анонкада
Породица
СупружникЛуј XII
РодитељиЛуј XI
Шарлота Савојска
ДинастијаДинастија Валоа
Француска краљица
Период1498.
ПретходникАна од Бретање
НаследникАна од Бретање

Породица

уреди

Жана је рођена 23. априла 1464. године у дворцу Пјера де Брезе, поузданог пратиоца свога деде, француског краља Шарла VII. Била је друга ћерка француског краља Луја XI и његове друге супруге Шарлоте Савојске. Имала је брата, француског краља Шарла VIII и сестру Ану Француску. Убрзо након њеног рођења, краљ је потписао споразум о женидби свог рођака Луја, војводе Орлеанског (каснијег краља Луја XII), који је у то време имао две године.[1] Жана се родила болесна и деформисана. Имала је грбу на леђима и рођена је хрома, што сугерише да је имала закривљеност кичме.[2]

Краљ Луј, пошто је често био удаљен од куће због краљевских дужности, поверио је старање над својим ћеркама Жаном и Аном, барону Франсои Линиеру и његовој супрузи Аном де Кулан. Пар, који је био без деце, опходио се према Жани са љубављу. Преузимајући бригу о њеном образовању, учили су је поезији и математици, сликању, везењу и музици. Жанини старатељи били су и искрени верници, те су своје укућане учили основама римокатоличке вере. У младости, отац јој је дозволио да одабере исповедника кога жели. Она се одлучила за фра Жана де ла Фонтена, чувара фрањевачког манастира у Амброизу. Краљ је прихватио њен избор. Упркос удаљености између њих, често је путовао како би видео своју ћерку. Жана је практиковала дуготрајне молитве. Барон ју је подржавао у томе и имао је поплочану стазу између дворца и капеле, израђену управо за Жану, како би лакше ходала по лошем времену. Под Фонтеновим духовним вођством, примљена је у Трећи ред Светог Фрање.[3]

Године 1471. краљ Луј XI је наручио катекизам молитве "Здраво Маријо", који се имао читати у целом краљевству. Жана је била снажно везана за ову молитву. Касније ће написати да је исте године примила пророчанство од Девице Марије да ће једног дана створити верску заједницу у част Богородице.[4]

Брак

уреди
 
Жанин портрет као краљице Француске.

Краљ Луј је 1473. године потписао брачне уговоре за своје ћерке. Жана се 8. септембра 1476. године, у доби од 12 година, удала за младог Луја, војводу Орлеанског, у Монтрихарду. Луј Орлеански је био приморан да се ожени својом хендикепираном и наводно стерилном рођаком Жаном. Чинећи то, старији Луј се надао да ће угасити породицу Орлеанских, огранак Валоа.[5][6] Луј није био задовољан присилним браком, а то се одразило и на третман његове младе супруге.

Старији Луј је умро 1483. године, а наследио га је син Шарл. Пошто је он још увек био дете, његова сестра Ана постала је регент краљевства. До 1484. године војвода је започео низ нових кампања против Краљевиства. То је трајало до 1488. године када су га краљевске трупе заробиле. У том периоду родио је нелегитимног сина Михела де Бусија, који је касније постављен за бискупа у Буржу. Жана је управљала Лујевим областима током његовог тамновања, посебно се активирајући у областима Милана и Естеа.[4] Залагала се да јој се муж ослободи. Војвода Луј ослобођен је 1491. године. Неколико година касније, пратио је краља Шарла на његовом војном походу у Италији.[7]

Луј је априла 1498. године дошао на власт, после изненадне смрти Жаниног брата, краља Шарла VIII. Одмах је затражио од папе да му се брак поништи, како би се оженио краљевом удовицом Аном од Бретање, у нади да ће му она донети у мираз Војводство Бретању. На судском процесу за развод брака Луј није истакао да је брак неважећи због блиског сродства, како би се очекивало.[8] У ово време били су чести раскиди брака услед блиског крвног сродства. Луј је тврдио да је брак склопљен у време када су младенци били превише млади, те је због тога био незаконит. Такође, брак никада није конзумиран због физичке деформације Жане.[4] Папа Александар VI је због политичких разлога одобрио поништење брака.

Комисија коју је именовао папа утврдила је да је брак неважећи због недостатка сагласности. Према томе, пресуда је била против краљице.[9] Поништење брака проглашено је 15. децембра 1498. године. Жана је одступила рекавши да ће се молити за свог бившег мужа. Постала је војвоткиња Берија и повукла се у Бурж, главни град војводства.[10]

Верски живот и светост

уреди
 
Жанин супруг Луј XII.

Када се повукла у Бретању, Жана се посветила духовном животу, под руководством блаженог Габријела Марија. Он ју је припремао за примање монашког чина. Подржао ју је у намерама да оснује нови верски ред: "Ред Благовести Блажене Девице Марије". Ред је основан у част Благовести (најаве Марији од стране Анђела да ће постати мајка Исуса Христа, иако је била девица). Основан је као независна града Клариса. До маја 1500. године имао је 11 чланица, које су чиниле језгро новог реда. Правила која је написала Жана за свој верски ред одобрио је 12. фебруара 1502. године папа Александар. Следеће године започета је изградња првог манастира. На Духове 1504. године, Жана и фра Габријел Марија положили су заклетве и постали суоснивачи реда. Дана 21. новембра исте године, Жана и остале чланице, на празник Ваведења, заветовале су се на правила реда.[11]

Жана је умрла 4. фебруара 1505. године. Сахрањена је у капели манастира Анонкијада. Њен гроб је оскрнављен, а њено тело је пронађено раскомадано. Хугеноти су га спалили током пљачке Буржа 27. маја 1562. године.[12] Убрзо након Жанине смрти говорило се да су се на њеном гробу јавила чуда и исцељена. Поступак њене канонизације започео је 1631. године. Папа Бенедикт XIV ју је беатификовао 21. априла 1742. године. Канонизована је 28. маја 1950. године[13] од стране папе Пија XII.[14]

Заоставштина

уреди

Монахиње Жаниног реда још увек се држе правила која је успоставила бивша француска краљица. Монахиње овог реда живе у манастирима по Француској, Белгији, Костарики, Пољској, док верске сестре служе у Белгији, Бурундију, Камеруну, Демократској Републици Конго, Француској и Гватемали.[15]

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Шарл V
 
 
 
 
 
 
 
8. Шарл VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Жана Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
4. Шарл VII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Штефан III, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Тадеа Виконти
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј XI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Луј I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
10. Луј II Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија од Блоа
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хуан I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
11. Јоланда од Арагона (умрла 1442)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Виоланте де Бар
 
 
 
 
 
 
 
1. Жана Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Амадео VII од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
12. Антипапа Феликс V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Бон од Берија
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј, војвода Савојски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип II Смели
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Маргарита III Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
3. Шарлота од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Џејмс I од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
14. Јанус Кипарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Хелвиса од Брауншвајга
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Жан I, гроф Ла Марша
 
 
 
 
 
 
 
15. Шарлота Бурбон де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Катарина Вендом
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди
  1. ^ "Vie de sainte Jeanne de France". L'Ordre de la Vièrge Marie (на француском).
  2. ^ Gibson, Mary Lou. "Saints for our times: French saint endured much torment from her family", Diocese of Austin, February 8, 2013 Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2017) Archived 14 October 2015 at the Wayback Machine
  3. ^ "St. Joan of Valois". AmericanCatholic.org. Archived from the original on 20 January 2012.
  4. ^ а б в Capes, Florence. "St. Jeanne de Valois." The Catholic Encyclopedia Vol. 8. New York: Robert Appleton Company, 1910. 10 October 2015
  5. ^ André Vauchez, Michael Lapidge, "Encyclopedia of the Middle Ages: A-J", p.776, 2000
  6. ^ "The Eclectic Magazine of Foreign Literature, Science, and Art, Volume 33", p.42, 1854
  7. ^ "Vie de sainte Jeanne de France". L'Ordre de la Vièrge Marie (in French).
  8. ^ Hale, стр. 15
  9. ^ Hale, стр. 16
  10. ^ "St. Joan of Valois". Catholic.org. Retrieved: 26 October 2014.
  11. ^ "Vie de sainte Jeanne de France". L'Ordre de la Vièrge Marie (in French).
  12. ^ St. Ambroise church, Bourges website (на француском); accessed 14 April 2014.
  13. ^ "Pope Pius XII". Archived from the original on 24 October 2007.
  14. ^ "St. Jeanne de Valois profile, Catholic Forum website". Archived from the original on 9 November 2007.
  15. ^ "Vie de sainte Jeanne de France". L'Ordre de la Vièrge Marie (на француском).

Литература

уреди
  • Hale, J. R., Renaissance Europe: Individual and Society, 1480–1520, New York: Harper & Row, 1972.
  • Jones, Terry. "Patron Saint Index". Catholic Forum website. Archived from the original on 28 April 2012.Retrieved 27 June 2008
  • Herbermann, Charles, ed. (1913). "St. Jeanne de Valois". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
Жана од Француске, војвоткиња Берија
Бочни огранак Династија Капета
Рођење: 23. април 1464. Смрт: 4. фебруар 1505.
Француско краљевство
Француска краљица
7. април 1498. – 15. децембар 1498. 		Упражњено
Следећи носилац титуле:
Ана од Бретање
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жана_од_Француске,_војвоткиња_Берија&oldid=27676663”