Живички мајдани камена

Живички мајдани камена налазе се у драгачевском селу Живица, општина Лучани. Камен сличних својстава вађен је и у суседном селу Кривача.[1] [1]

Својства камена

уреди

Живички ситнозрни пешчар је доброг квалитета, такозвани „тоциљњак”. Тонови боје варирају у распону између беличасте, плавичасте, сивкасте и жућкасте.[1] Наслаган у површинским квадрима и плочама, лако се експлоатише. Нарочито је лак за обраду када се вади из дубине. Временом, како се суши постаје све тврђи и тежи за обраду.[2] Истог је квалитета је камен који се вади у Пухову.[3]

Употреба

уреди

Од половине 19. века ситнозрни живички пешчар интензивно је експлоатисан у неколико површинских мајдана. Највећи је био Ђекића „рудник” који је некада припадао драгачевском каменоресцу Љубу Ђекићу, а за њим Страњачевића мајдани (један на Ливадама, други на Грабљу) и Матовића мајдан на потесу Дријење.[1] Вађен је и у суседном селу Кривача на два ископишта - Ницовића на Јабучицама и Чикириском на Прлу.[1]

Највише је коришћен у грађевинске сврхе, а поготово за израду надгробних обележја. Захваљујући својствима (камен погодан за ситан и крупан рез, добро прима и држи боју) од половине 19. века у селима Живице и Кривача појавио се велики број локалних мајстора који су израђивали надгробне споменике, њих чак преко тридесет.[2] Од живичког пешчара надгробнике су израђивали бројни каменоресци из села Горачићи, Губеревци, Гуча (село), Рти и Котража, а неки чак и из моравичких села Рашчићи и Свештица. У највећој мери га је користио и надалеко чувени Радосав Чикириз из села Рти, родоначелник драгачевске школе каменореза.[1]

Данас се овај камен користи у мањој мери. Повремено је експлоатисан у декоративне сврхе.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  3. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 

Литература

уреди
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.