Горачићи су насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1082 становника. У селу је рођен Будимир Давидовић, учесник Балканских и Првог светског рата.

Горачићи
Goračići.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 1082
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 00″ СГШ; 20° 19′ 00″ ИГД / 43.816666° СГШ; 20.316666° ИГД / 43.816666; 20.316666Координате: 43° 49′ 00″ СГШ; 20° 19′ 00″ ИГД / 43.816666° СГШ; 20.316666° ИГД / 43.816666; 20.316666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина471 м
Горачићи на мапи Србије
Горачићи
Горачићи
Горачићи на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32232
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Сеоске приче у књизи „Спомени, дужи од живота” објавио је Милоје Стевановић из овог места.[1]

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице у Горачићима и Музеј Горачићке буне.

Овде је живео Василије Живановић-Трашевић, каменорезац из 19. века.

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У насељу Горачићи живи 1058 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (42,7 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 403 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.679
1953. 2.598
1961. 2.308
1971. 2.061
1981. 1.784
1991. 1.439 1.436
2002. 1.276 1.314
2011. 1.082
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.270 99,52%
Црногорци
  
3 0,23%
Хрвати
  
1 0,07%
непознато
  
2 0,15%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личностиУреди

  • Раде Јоровић, певач народне музике
  • Будимир Давидовић, народни херој
  • Радојица Страњанчевић, народни херој
  • Десимир Перишић, "прва труба" првог драгачевског сабора трубача у Гучи

РеференцеУреди

  1. ^ Чувар покојника („Политика”, 17. април 2017)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Горачићка буна 1893. године : [монографија]. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-30-4. 

Спољашње везеУреди