Истраживање

Научно истраживање је систематско, планско и објективно испитивање неког проблема, према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поуздан и прецизан одговор на унапред постављено питање.[1] Свако научно истраживање има више међусобно логично повезаних фаза. Истраживање започиње формулацијом проблема и циља истраживања, дефинисањем основних варијабли, хипотеза, избора узорка, као и метода и техника истраживања. Крајњи резултат научног истраживања је писани научни рад, чланак или монографија, у којем се на прегледан, обухватан, концизан и прецизан начин саопштавају резултати истраживања и дају објашњења истраживане појаве.[2]

Истраживање у Санкт Галену 1964.

ДефиницијеУреди

Истраживање је дефинисано на више различитих начина, и иако постоје сличности, чини се да не постоји јединствена, свеобухватна дефиниција коју би прихватили сви који се баве тиме.

OECD користи једну од дефиниција истраживања, „Свака креативна систематска активност предузета у циљу повећања залиха знања, укључујући знање о човеку, култури и друштву, и коришћење овог знања за осмишљавање нових примена.“[3]

Другу дефиницију истраживања даје Џон В. Кресвел, који наводи да је „истраживање процес корака који се користе за прикупљање и анализу информација како бисмо повећали наше разумевање теме или проблема”. Оно се састоји од три корака: постављања питања, прикупљања података за одговор на питање и представљања одговора на питање.[4]

Онлајн верзија Меријам-Вебстеровог речника детаљније дефинише истраживање као „студиозну истрагу или испитивање; посебно: истраживање или експериментисање усмерено на откривање и тумачење чињеница, ревизију прихваћених теорија или закона у светлу нових чињеница, или практичну примену таквих нових или ревидираних теорија или закона“.[5]

Облици истраживањаУреди

Оригинално истраживањеУреди

Оригинално истраживање, које се назива и примарно истраживање, је истраживање које се не заснива искључиво на резимеу, прегледу или синтези ранијих публикација на тему истраживања. Овај материјал је примарног карактера. Сврха оригиналног истраживања је да произведе ново знање, а не да представи постојеће знање у новом облику (нпр. сажето или класификовано).[6][7] Оригинално истраживање може бити у различитим облицима, у зависности од дисциплине на коју се односи. У експерименталном раду, оно обично укључује директно или индиректно посматрање испитиваног(их) субјекта(а), на пример, у лабораторији или на терену, документује методологију, резултате и закључке експеримента или скупа експеримената, или нуди ново тумачење претходних резултата. У аналитичком раду обично се производе неки нови (на пример) математички резултати или нови начин приступа постојећем проблему. Код неких субјеката који типично не спроводе експериментисање или анализу ове врсте, оригиналност је у томе што се постојеће разумевање мења или поново тумачи на основу резултата рада истраживача.[8]

Степен оригиналности истраживања је један од главних критеријума за објављивање чланака у академским часописима и обично се утврђује путем рецензије колега.[9] Од дипломираних студената се обично тражи да изврше оригинално истраживање као део дисертације.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ OECD (2015). Frascati Manual. The Measurement of Scientific, Technological and Innovation Activities. ISBN 978-9264238800. doi:10.1787/9789264239012-en. hdl:20.500.12749/13290. 
  2. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  3. ^ „OECD Glossary of Statistical Terms – Research and development UNESCO Definition”. stats.oecd.org. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-19. Приступљено 2018-05-20. 
  4. ^ Creswell, J.W. (2008). Educational Research: Planning, conducting, and evaluating quantitative and qualitative research (3rd ed.). Upper Saddle River: Pearson.
  5. ^ „Research”. Merriam-Webster.com. Merriam-Webster, Inc. Приступљено 20. 5. 2018. 
  6. ^ „What is Original Research? Original research is considered a primary source”. Thomas G. Carpenter Library, University of North Florida. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2011. Приступљено 9. 8. 2014. 
  7. ^ Rozakis, Laurie (2007). Schaum's Quick Guide to Writing Great Research Papers. McGraw Hill Professional. ISBN 978-0071511223 — преко Google Books. 
  8. ^ Singh, Michael; Li, Bingyi (6. 10. 2009). „Early career researcher originality: Engaging Richard Florida's international competition for creative workers” (PDF). Centre for Educational Research, University of Western Sydney. стр. 2. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 10. 4. 2011. Приступљено 12. 1. 2012. 
  9. ^ Callaham, Michael; Wears, Robert; Weber, Ellen L. (2002). „Journal Prestige, Publication Bias, and Other Characteristics Associated With Citation of Published Studies in Peer-Reviewed Journals”. JAMA. 287 (21): 2847—50. PMID 12038930. doi:10.1001/jama.287.21.2847 . 
  10. ^ US Department of Labor (2006). Occupational Outlook Handbook, 2006–2007 edition. Mcgraw-hill. ISBN 978-0071472883 — преко Google Books. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди