Камило Голђи[а] (итал. Camillo Golgi; Кортено, 7. јул 1843Павија, 21. јануар 1926) италијански је научник и лекар. Био је редом професор анатомије, хистологије, опште патологије. Добитник је Нобелове награде за физиологију и медицину 1906. заједно са шпанским хистологом Сантијагом Рамоном и Кахалом за доприносе у изучавању нервног система.[1][2] Пронашао је методу бојења нервних ћелија (по њему је названа Голђијева метода) солима сребра и тако омогућио да се први пут те ћелије сагледају у целини. Користећи своју технику бојења 1898. године открио је ћелијску органелу која по њему добија име Голђијев апарат.[3] По њему носе име и кожни и жилни рецептори.

Камило Голђи
Камило Голђи 1906. године
Лични подаци
Датум рођења(1843-07-02)2. јул 1843.
Место рођењаКортено, Ломбардија-Венеција
Датум смрти21. јануар 1926.(1926-01-21) (82 год.)
Место смртиПавија, Краљевина Италија
Научни рад
Пољемедицина
Познат поГолђијев апарат
Награде Нобелова награда за физиологију или медицину (1906)
Дом Камила Голђија

Напомене

уреди
  1. ^ Правилна транскрипција по Правопису српскога језика (Матица српска, 2010).

Библиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Mazzarello, Paolo (1999). „Camillo Golgi's Scientific Biography”. Journal of the History of the Neurosciences. 8 (2): 121—131. PMID 11624293. doi:10.1076/jhin.8.2.121.1836. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1906”. www.nobelprize.org. Приступљено 22. 12. 2017. 
  3. ^ „Camillo Golgi | Nobel Prize, Neuroscience, Histology | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-17. Приступљено 2024-01-25. 

Спољашње везе

уреди