Коста И. Арсенијевић

Коста И. Арсенијевић (око 1856 – 3. јануар 1903), у младости социјалиста, типограф, публициста и песник.[1] Сарадник српског социјалисте Светозара Марковића,[1] поборник Париске комуне.

Коста И. Арсенијевић
Лични подаци
Датум рођења1856.
Место рођењаКнежевина Србија
Датум смрти3. јануар 1903.
Место смртиКраљевина Србија
Занимањепесник

Нема потпуних података о раном животу Косте И. Арсенијевића.

Присталица Светозара Марковића

уреди

Јован Скерлић је за Косту Арсенијевића наводио да је био једини прави радник у кругу присталица Светозара Марковића.

Током 1873-74. године објавио је неколико песама са снажном социјалном тематиком у листу Преодница, часопису социјалиста великошколаца. По престанку излажења овог часописа Коста Арсенијевић наставља да пише социјалне песме и чланке у разним листовима: "Наша слога" 1874, "Фењеру" 1876, "Врзино коло".

По покретању часописа "Мисао" 1882. године социјалистичка омладина изабрала га је за уредника овог свог часописа.

Због својих политичких ставова и објављених радова једно време провео је у пожаревачком затвору.

Био је уредник омладинског листа "Борба" током 1883. године, две године касније уређује радикалски лист "Трећи одјек".

Учешће у демонстрацијама Црвени барјак у Крагујевцу

уреди

Током догађаја познатих као Црвени барјак остало је забележено да се Црвени бајрјак који је коришћен у буни и по коме је буна добила име шио у стану Косте Арсенијевића.

Везе са песником Војиславом Илићем

уреди

Био је интиман пријатељ са Војиславом Илићем[1], који је био и друг из детињства и сусед током живота на Палилули у Београду. Војислав Илић је писао и предговор за никада штампану збирку песама.

Дела

уреди
  • Јавна политичка исповест Косте Арсенијевића (1898, Штампарија Петра Танасковића, Београд)
  • Великашка борба у Србији свеска 1 (у два тома) (1889, Штампарија Светозара Николића, Београд)
  • Великашка борба у Србији део други (1889/1890, Штампарија Светозара Николића, Београд)
  • Партије и партаизама - намењено грађанима Србије (1892, сепарат)
  • Песме (постхумно, 1978, Народна библиотека Србије)[2]

Смрт

уреди

Разочаран и психички ослабљен живот је окончао самоубиством.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 29. 
  2. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања арсенијевић коста NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-19. 

Литература

уреди
  • Васо Војводић: Заборављена песма о Париској комуни и њен аутор Коста Арсенијевић, из. Матица Српска, 1971