Магеланов мореуз
Магеланов мореуз је мореуз који се налази између копненог дела Јужне Америке и острва Огњена Земља. Дуг је 583 km, широк 3-24 km, повезује Атлантски и Тихи океан. Припада Чилеу. На северозападној обали је лука Пунта Аренас. Назван по Магелану, који га је открио и кроз њега први прошао 1520. До прокопавања Панамског канала 1914. био је веома значајан за поморски саобраћај између два океана, али неподесан због подводних стена и ледника који се спуштају са Огњене Земље.
Магеланово првобитно име за мореуз било је Estrecho de Todos los Santos („Теснац Свих Светих“). Краљ Шпаније, цар Карло V, који је спонзирао експедицију Магелан-Елкана, променио је име у Магеланов мореуз у част Магелана.[1]
Рута је тешка за навигацију због честих сужења и непредвидивих ветрова и струја. Поморско пилотирање је сада обавезно. Теснац је краћи и заштићенији од Дрејковог пролаза, често олујног отвореног морског пута око рта Хорн, који је опседнут честим олујним ветровима и сантама леда.[2] Заједно са каналом Бигл, мореуз је био један од ретких морских путева између Атлантика и Пацифика пре изградње Панамског канала.
Историја
уредиПраисторија
уредиЗемљиште поред Магелановог мореуза су хиљадама година насељевали домородачки Американци.[3] Сматра се да су палеоиндијанци у близини мореуза ловили америчке коње и милодоне.[4][5] Гванакоси и чилеански гвемали су вероватно такође били ловљени.[4]
Историјски препознатљиве аутохтоне етничке групе око мореуза су Кавескари, Теуелчи, Селкнами и Јагани. Кавескари су живели на западном делу северне обале мореуза. Источно од Кавескара налазиле су се Теуелчи, чија се територија простирала на северу у Патагонији. Јужно од Теуелча, преко мореуза, живели су Селкнами, који су насељавали већи део источног дела Огњене земље. Западно од Селкнама налазио се народ Јагана, који је насељавао најјужнији део Огњене земље.[6][7]
Сва племена на том подручју била су номадски ловци-сакупљачи. Теуелчи су били једина непоморска култура у овој области; они су ловили рибу и сакупљали шкољке дуж обале током зиме, а лети су се селили у јужне Анде у лов.[8] Племена из региона су имала мали контакт са Европом све до касног 19. века. Касније су болести које су унели Европљани десетковале делове аутохтоног становништва.[9]
Могуће је да је Огњена земља била повезана са копном у раном холоцену (пре око 9000 година) на исти начин на који је тада било острво Риеско.[4] Селкнамска традиција коју је забележио салезијански мисионар Ђузепе Марија Бовоар говори да су Селкнами стигли на Огњену земљу копном, и да се Селкнами касније нису могли вратити на север пошто је море поплавило њихов прелаз.[10] Сматра се да је миграција Селкнама на Огњену земљу раселила сродне људе који нису поморци, Хауше који су некада заузимали већи део главног острва.[11] Генерално се сматра да су Селкнами, Хауши и Теуелчи културно и лингвистички сродни народи који се физички разликују од народа који плове морem.[11]
Према селкнамском миту, мореуз је настао заједно са каналом Бигл и језером Фагнано тако што су праћке пале на Земљу током борбе Тајивина са вештицом за коју се каже да је „задржала воду и храну“.[12]
Магелан
уреди
Први европски контакт у овој области је очигледно било путовање Фердинанда Магелана.[13] (Извештај Антонија Галваа из 1563. године, који помиње ране карте на којима се мореуз приказује као „Змајев реп“ довео је до спекулација да је можда било ранијег контакта, али се то генерално одбацује.)[13][14][н. 1]
Магелан је водио експедицију у служби шпанског краља, цара Карла V, с намером да стигне до Острва зачина. Његови бродови постали су први који су пловили мореузом 1520. године.[15]
Галерија
уреди_in_the_Strait_of_Magellan.jpg)
_cruises_through_the_Straits_of_Magellan.jpg)
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Crum, Haley. „The Man Who Sailed the World”. Smithsonianmag.com. Smithsonian Institution. Приступљено 23. 10. 2019.
- ^ „Straight Of Magellan – Map & Description”. worldatlas.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2019. г. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ „Fell's Cave (9000–8000 B.C.)”. metmuseum. The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 23. 10. 2019.
- ^ а б в Mostny, Grete (2011). Prehistoria de Chile (на језику: Spanish) (17th изд.). Santiago: Editorial Universitaria. стр. 21. ISBN 978-956-11-1703-7.
- ^ C. Michael Hogan (2008) Pali Aike, The Megalithic Portal, ed. A. Burnham [1]
- ^ „Strait of Magellan, a voyage throughout History XVI-XXI centuries”. magellanstraittravel. Magellan Straight Travel. Приступљено 23. 10. 2019.
- ^ de la Fuente, C.; Ávila-Arcos, M. C.; Galimany, J.; Carpenter, M. L.; Homburger, J. R.; Blanco, A.; Contreras, P.; Cruz Dávalos, D.; Reyes, O.; San Roman, M.; Moreno-Estrada, A.; Campos, P. F.; Eng, C.; Huntsman, S.; Burchard, E. G.; Malaspinas, A. S.; Bustamante, C. D.; Willerslev, E.; Llop, E.; Verdugo, R. A.; Moraga, M. (2018). „Genomic insights into the origin and diversification of late maritime hunter-gatherers from the Chilean Patagonia”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 115 (17): E4006—E4012. Bibcode:2018PNAS..115E4006D. PMC 5924884
. PMID 29632188. doi:10.1073/pnas.1715688115 .
- ^ Espinoza, María Cecilia (27. 11. 2003). „RIGHTS-CHILE: A 'New Deal' for Indigenous Groups”. ipsnews. Inter Press Service. Приступљено 23. 10. 2019.
- ^ Benson, Andrew; Aeberhard, Danny (15. 11. 2010). The Rough Guide to Argentina (4th изд.). Rough Guides. стр. 501. ISBN 978-1-84836-521-6.
- ^ „Selk'nam”. La enciclopedia de ciencias y tecnologías en Argentina (на језику: Spanish). 1. 12. 2013. Приступљено 23. 12. 2020.
- ^ а б Chapman, Anne; Hester, Thomas R. (1973). „New data on the archaeology of the Haush: Tierra del Fuego”. Journal de la Société des Américaniste. 62: 185—208. doi:10.3406/jsa.1973.2088.
- ^ Montecino Aguirre, Sonia (2015). „Canal de Beagle”. Mitos de Chile: Enciclopedia de seres, apariciones y encantos (на језику: шпански). Catalonia. стр. 125. ISBN 978-956-324-375-8.
- ^ а б Richardson, William A.R. (2003). „South America on Maps before Columbus? Martellus's 'Dragon's Tail' Peninsula”. Imago Mundi. 55: 25—37. S2CID 129171245. doi:10.1080/0308569032000097477. „For some decades a group of scholars in Latin America has been claiming that this so-called 'Dragon's Tail' peninsula is really a pre-Columbian map of South America. In this paper, the cartographical and place-name evidence is examined, showing that the identification has not been proved, and that perceived similarities between the river and coastal outlines on this 'Dragon's Tail' peninsula and those of South America are fortuitous.”
- ^ de Zurara, Prestage & Beazley 2010, стр. cxiv.
- ^ „Ferdinand Magellan, Discovery of the Strait of Magellan”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 18. 10. 2019.
Литература
уреди- Benson, Andrew; Aeberhard, Danny (15. 11. 2010). The Rough Guide to Argentina (4th изд.). Rough Guides. стр. 501. ISBN 978-1-84836-521-6.
- Barros Arana, Diego (2000) [1884]. „Capítulo VI”. Historia General de Chile (на језику: шпански). V (2 изд.). Santiago, Chile: Editorial Universitaria. ISBN 978-956-11-1535-4.
- Bergreen, Laurence (14. 10. 2003). Over the Edge of the World
. Harper Perennial. стр. 194. ISBN 978-0-06-621173-2.
- de Zurara, Gomes Eanes; Prestage, Edgar; Beazley, C.R. (2010). The Chronicle of the Discovery and Conquest of Guinea. 2. New York, NY: Hayklut Society; Cambridge University Press. стр. cxiv. ISBN 978-1-108-01390-1.
- Cumming, Bill (2009). Gone: A chronicle of the seafarers & fabulous clipper ships of R. & J. Craig of Glasgow: Craig's "Counties". Glasgow: Brown, Son, and Ferguson. ISBN 978-1-84927-013-7.
- Cunningham, Robert Oliver (26. 1. 2012) [1871]. Notes on the Natural History of the Strait of Magellan and West Coast of Patagonia Made During the Voyage of H.M.S. Nassau in the Years 1866, 67, 68, & 69. London, Edinburgh, Cambridge, Dublin, Glasgow, Cambridge: Printed by R. Clark for Edmonson & Douglas, Hamilton, Adams & Co., MacMillan & Co., M'Glashan & Gill, James Macalhose, Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-04185-0.
- Galvaão, António; Hakluyt, Richard (2004) [1862]. The Discoveries of the World from their First Original unto the Year of Our Lord 1555. Works issued by the Hakluyt Society. Issue 30. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-9022-1. Based on the 1601 English translation, sub ann. 1428.
- Markham, Clements R., ур. (15. 5. 2017) [1911]. Early Spanish Voyages to the Strait of Magellan. Hakluyt Society second series. XXVII. London, U.K.: Routledge, Ashgate Publishing. ISBN 978-1-317-14670-4.
- Markham, Clements R., ур. (2016) [1895]. Narratives of the voyages of Pedro Sarmiento de Gamboa to the Straits of Magellan. Превод: Markham, Clements R. Hakluyt Society.
- Martinic, Mateo (1977). Historia del Estrecho de Magallines (PDF) (на језику: шпански). Santiago: Andres Bello. ISBN 978-956-16-0402-5. Приступљено 16. 10. 2019.
- Mayne, Richard C. (1871). Sailing Directions for Magellan Strait, and Channels Leading to the Gulf of Peñas. Hydrogaphic Office, Admiralty. стр. 37—84.
- Morris, Michael (27. 7. 1989). The Strait of Magellan. International Straits of the World. Dordrecht, Boston, Norwell, MA: M. Nijhoff (sold and distributed in the U.S.A. and Canada by Kluwer Academic Publishers). стр. 68–104. ISBN 978-0-7923-0181-3.
- Murphy, Patrick J.; Coye, Ray W. (2013). Mutiny and Its Bounty: Leadership Lessons from the Age of Discovery. New Haven, CT; London, UK: Yale University Press. ISBN 978-0-300-17028-3.
- Ponce, Jose Vargas; de Córdoba, Antonio; Alcalá-Galiano, Dionisio; Belmonte, Alejandro (1820) [1760–1821]. A Voyage of Discovery to the Strait of Magellan: With an account of the manners and customs of the inhabitants; and of the natural productions of Patagonia; undertaken, by order of the King of Spain (illustrated, reprint изд.). Neele & Son, Biblio Bazaar. ISBN 978-1-371-28632-3.
- Slocum, Joshua (1. 1. 2009) [1900]. Sailing Alone Around the World. The Floating Press. стр. 80—90.
- Slocum, Joshua (1. 3. 2009) [1900]. Scher, Rod, ур. The Annotated Sailing Alone Around the World. Dobbs Ferry, NY: Sheridan House. ISBN 978-1-57409-275-2.
- de Vea, Antonio (1886). „Expedición de Antonio de Vea”. Anuario Hidrográfico de la Marina de Chile (на језику: шпански). Valparaíso. стр. 539—596.
- Kent, Rockwell (10. 3. 2000). Voyaging: Southward from the Strait of Magellan (Hardcover). Hanover, New Hampshire: University Press of New England. ISBN 978-0-8195-6409-2.
- Parr, Charles McKew (1953) So Noble a Captain: The Life and Times of Ferdinand Magellan New York: Thomas Y. Crowell.
- Robertson, James Alexander; Pigafetta, Antonio (8. 8. 2015). Magellan's Voyage Around the World (Hardcover). Andesite Press. ISBN 978-1-298-53871-0.
Спољашње везе
уреди
- The First Map of the Strait of Magellan, 1520 from 1800
- Map of the Strait of Magellan and Part of the Land of Fire, Prepared in 1786 via World Digital Archive
- Ministerio de Obras Públicas de Chile (2012), „Maps of all regions of Chile”, Cartas camineras 2010 in 200 dpi and 70 dpi resolution available (Maps) (на језику: шпански), Government of Chile, Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г., Приступљено 20. 4. 2013
- Nov 1 1520 to Nov 28 1520 Ferdinand Magellan discovers and explores Strait of Magellan Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2019) World History Project
- Satellite image, Strait of Magellan via Google Maps
- South America Pilot (1916)