Ледени брег
Ледени брег је одломљени део ледника који је више од 15 m дуг[1] и који слободно плута у отвореној (сланој) води.[2][3] Мањи комади плутајућег леда добијеног од леда глечера називају се „гролери“ или „берги“ комади.[4][5]
У поларним областима снежна граница лежи на нивоу мора, што омогућава ледницима да се, кроз ледничке долине, спуштају до мора, па чак и залазе далеко на пучину, до 135 km од обале. Под утицајем ветрова и таласа од крајева ледника се одламају мањи комади и стварају пловећи ледени брегови, који плутају морима и по више година. Њихов број је поприлично велики, јер само са западних обала Гренланда доспева у Бафиново море годишње и преко 7.000 ледених брегова.[6]
До 90% леденог брега је испод површине. Израз „врх леденог брега” илуструје мали део већег невидљивог питања. Ледени брегови се сматрају озбиљним поморским хазардом.[7] Губитак „непотопивог” РМС Титаника 1912. године довео је до формирања Међународне патроле за лед 1914. године.
Ледени брегови који се одвоје од глечера који излазе на отворено море, као што је то случај у Гренланду, су гомиле неправилног облика. На Антарктику ледени слојеви се одвајају у виду великих табличастих (од горе равних) ледених брегова. Највећи ледени брег који је икада забележен био је Ледени брег Б-15А који се одвојио од Росове ледене плоче на Антарктику 2000. године. Његове димензије су биле скоро 300 са 40 km (186 са 25 mi).[8] Највећи ледени брег који је забележен био је антарктички ледени брег димензија 335 са 97 mi (208 са 60 миља) виђен 240 km (150 mi) западно од острва Скот, у јужном Тиһом океану, са УСС глечера 12. новембра 1956. године. Тај ледени брег је био већи од Белгије.[9]
Изглед
уредиДео леденог брега изнад воде може да буде различитог облика: плочаст, пирамидалан, купаст и неправилан. Ледени брегови северне хемисфере су купастог облика и знатно мањи од антарктичких, који претежно имају облик великих плоча или столова. Над водом се налази само 11%, док је 89% ледене масе потопљено и не види се, што ледене брегове чини изузетно опасним за пловидбу. Зато постоји обалска стража, која бродове обавештава о кретању ледених брегова.
Будући да се ледени брегови углавном налазе испод морске површине, њих не покрећу ветрови, већ их носе морске струје. Ледени брегови у арктичким водама достижу ширину Њуфаундленда и тамо се коначно отапају у топлим водама Голфске струје. На јужној хемисфери, ношени морским струјама, досежу у Тихом океану до 50° ЈГШ, у Индијском до 45° ЈГШ, а у Атлантском до 40° ЈГШ. У северном делу Тихог океана има их само у заливу Аљаске, у околини ледника Маласпина, који залази у океан и тамо се отапа и комада на мање ледене брегове.
Историја
уредиНајвећу измерену висину од 510 м имао је ледени брег регистрован 1868. године у водама јужно од Африке. С обзиром на то да се изнад воде налази свега 11% запремине леденог брега, може се само претпоставити колика је била његова стварна величина.
У судару са једним леденим брегом јужно од Њуфаундленда, потонуо је 14. априла 1912. године тада највећи прекоокеански путнички брод „Титаник“. Том приликом утопило се 1.523 путника (спасло се само 705), а место где лежи олупина брода откривено је тек 1985. године помоћу сонара, на дубини од 3.810 м.
Године 1987. од Антарктика се отцепио ледени брег дугачак 155 km и дебео 230 м. Око антарктичке обале је плутао скоро 2.000 km, да би се после две године распао на три дела. У њему је, према прорачунатој запремини, било воде, која би била довољна за Лос Анђелес за 100 година или за све становнике на Земљи, који би пили по две чаше дневно током 2.000 година.[6]
Недавне веће санте леда
уреди- Санта леда B-15, 11.000 км², 2000.
- Санта леда A-38, око 6.900 km², 1998.[10]
- Санта леда А-68, (Ларсен Ц) 5.800 km2 (2.200 sq mi), 2017[11]
- Санта леда B-15A, 3.100 km², одломљена 2003.
- Санта леда C-19, 5.500 km², 2002.
- Санта леда B-9, 5.390 km², 1987.
- Санта леда D-16.310 km²}, 2006.
- Ледена плоча, 260 km², одломљена од Петерман глечера у северном Гренланду 5. августа 2010, сматрана је за највећу арктичку санту леда од 1962.[12] Око месец касније, ова санта леда је подељена на два дела када се сломила код Џоовог острва у Нерсовом пролазу код Гренланда.[13] У јуну 2011, велики фрагменти Петерманових ледених острва били су посматрани са обале Лабрадора.[14]
- Санта леда Б-17Б 140 km², 1999, узбуна за бродове објављена у децембру 2009.[15]
- Iceberg B-31, 615 km2 (237 sq mi), 2014[16]
- Iceberg B-46, 225 km2 (87 sq mi), 2018[17]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Iceberg Formation: International Ice Patrol” (PDF). International Ice Patrol. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-09. г. Приступљено 2021-08-23.
- ^ „Definitions of the word "Iceberg"”. Google. Приступљено 20. 12. 2006.
- ^ „Common Misconceptions about Icebergs and Glaciers”. Ohio State University. „Icebergs float in salt water, but they are formed from freshwater glacial ice.”
- ^ „bergy bit”. National Snow and Ice Data Center. Приступљено 2019-12-01.
- ^ „Bergy Bits and Growlers”. www.athropolis.com. Приступљено 2019-12-01.
- ^ а б Гавриловић, Љиљана; Дукић, Душан (2008). Хидрологија. Београд. стр. 298. ISBN 978-86-17-15346-3.
- ^ Brian T. Hill (22. 5. 2009). „Ship Iceberg Collisions database”. IceData.com. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г.
- ^ Remy, J.-P.; Becquevort, S.; Haskell, T.G.; Tison, J.-L. (децембар 2008). „Impact of the B-15 iceberg "stranding event" on the physical and biological properties of sea ice in McMurdo Sound, Ross Sea, Antarctica”. Antarctic Science (на језику: енглески). 20 (6): 593—604. Bibcode:2008AntSc..20..593R. ISSN 0954-1020. S2CID 73604210. doi:10.1017/S0954102008001284.
- ^ „Antarctica shed a 208-mile-long berg in 1956”. Polar Times. 43. 2005-01-20. стр. 18.
- ^ „Iceberg A-38B off South Georgia”. Visible Earth. Архивирано из оригинала 5. 10. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2011.
- ^ „Iceberg four times the size of London breaks off from Antarctica ice shelf”. The Telegraph. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ „Huge ice sheet breaks from Greenland glacier”. BBC. 7. 8. 2010. Приступљено 9. 3. 2011.
- ^ „Massive Iceberg Crashes into Island, Splits in Two”. Архивирано из оригинала 10. 3. 2011. г.
- ^ „Massive ice island heading for southern Labrador”. CBC News. 23. 6. 2011.
- ^ „Shipping alert issued over giant iceberg”. Associated Press. 12. 11. 2009.
- ^ Brad Lendon, CNN (22. 4. 2014). „Iceberg is twice the size of Atlanta - CNN.com”. CNN.
- ^ „Pine Island Glacier Quickly Drops Another Iceberg”. Nasa Earth Observatory. NASA. Приступљено 12. 11. 2018.
Литература
уреди- Rothrock, D.A.; Zhang, J. (2005). „Arctic Ocean Sea Ice Volume: What Explains Its Recent Depletion?” (PDF). J. Geophys. Res. 110 (C1): C01002. Bibcode:2005JGRC..11001002R. doi:10.1029/2004JC002282 .
- „All About Sea Ice”. National Snow and Ice Data Center, University of Colorado, Boulder.
- Vinnikov, K.Y.; Cavalieri, D.J.; Parkinson, C.L. (март 2006). „A model assessment of satellite observed trends in polar sea ice extents”. Geophys. Res. Lett. 33 (5): L05704. Bibcode:2006GeoRL..33.5704V. CiteSeerX 10.1.1.594.2054 . doi:10.1029/2005GL025282.
- „Cryosphere Glossary”. National Snow and Ice Data Center, University of Colorado, Boulder.
- „Ice Glossary”. Environment Canada. 27. 09. 2010.
- „WMO Sea-Ice Nomenclature”. World Meteorological Organization. WMO/OMM/ВМО – No. 259 • Edition 1970–2004.[мртва веза]
- Eisenman, I.; Meier, W.N.; Norris, J.R. (2014). „A spurious jump in the satellite record: has Antarctic sea ice expansion been overestimated?”. The Cryosphere. 8 (4): 1289—1296. Bibcode:2014TCry....8.1289E. doi:10.5194/tc-8-1289-2014 .
- Meier, Walter N.; Stroeve, Julienne; Fetterer, Florence (2007). „Whither Arctic sea ice? A clear signal of decline regionally, seasonally and extending beyond the satellite record”. Annals of Glaciology. 46 (1): 428—434. Bibcode:2007AnGla..46..428M. ISSN 0260-3055. doi:10.3189/172756407782871170 .
- Wadhams, Peter (1. 1. 2003). „How Does Arctic Sea Ice Form and Decay?”. Arctic theme page. NOAA. Архивирано из оригинала 2005-03-06. г. Приступљено 25. 4. 2005.
- Weeks, Willy F. (2010). On Sea Ice. University of Alaska Press. стр. 2. ISBN 978-1-60223-101-6.
- Shokr, Mohammed; Sinha, Nirmal (2015). Sea Ice – Physics and Remote Sensing. John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-1119027898.
- Wadhams, P. (2000). Ice in the Ocean. CRC Press. ISBN 978-90-5699-296-5.
- Barry, Roger G.; Blanken, Peter D. (2016). Microclimate and Local Climate. Cambridge University Press. стр. 189. ISBN 978-1-316-65233-6.
- Zhang, Jinlun; Rothrock, D. A. (мај 2003). „Modeling global sea ice with a thickness and enthalpy distribution model in generalized curvilinear coordinates”. Monthly Weather Review. 131 (5): 845—861. Bibcode:2003MWRv..131..845Z. CiteSeerX 10.1.1.167.1046 . doi:10.1175/1520-0493(2003)131<0845:MGSIWA>2.0.CO;2.
- Greene, Chad A.; Young, Duncan A.; Gwyther, David E.; Galton-Fenzi, Benjamin K.; Blankenship, Donald D. (2018-09-06). „Seasonal dynamics of Totten Ice Shelf controlled by sea ice buttressing”. The Cryosphere (на језику: енглески). 12 (9): 2869—2882. Bibcode:2018TCry...12.2869G. ISSN 1994-0416. doi:10.5194/tc-12-2869-2018 .
- Massom, Robert A.; Scambos, Theodore A.; Bennetts, Luke G.; Reid, Phillip; Squire, Vernon A.; Stammerjohn, Sharon E. (2018). „Antarctic ice shelf disintegration triggered by sea ice loss and ocean swell”. Nature (на језику: енглески). 558 (7710): 383—389. Bibcode:2018Natur.558..383M. ISSN 0028-0836. PMID 29899449. S2CID 49185973. doi:10.1038/s41586-018-0212-1.
- Polyak, Leonid; Richard B. Alley; John T. Andrews; Julie Brigham-Grette; Thomas M. Cronin; Dennis A. Darby; et al. (3. 2. 2010). „History of sea ice in the Arctic” (PDF). Quaternary Science Reviews. 29 (15): 2—17. Bibcode:2010QSRv...29.1757P. doi:10.1016/j.quascirev.2010.02.010.
- „Albedo”. Climate Education Modules for K-12. NC State University. Архивирано из оригинала 29. 5. 2017. г. Приступљено 15. 11. 2017.
- „Sea Ice Ecology”. Sea Ice Physics and Ecosystem eXperiment (SIPEX). Antarctic Climate & Ecosystems CRC. Архивирано из оригинала 2012-03-20. г. Приступљено 23. 6. 2012.
- Barber, D. G.; Iacozza, J. (март 2004). „Historical analysis of sea ice conditions in M'Clintock Channel and the Gulf of Boothia, Nunavut: implications for ringed seal and polar bear habitat”. Arctic. 57 (1): 1—14. JSTOR 40512590. doi:10.14430/arctic478.
- Stirling, I.; Lunn, N. J.; Iacozza, J.; Elliott, C.; Obbard, M. (март 2004). „Polar bear distribution and abundance on the southwestern Hudson Bay coast during open water season, in relation to population trends and annual ice patterns”. Arctic. 57 (1): 15—26. JSTOR 40512591. doi:10.14430/arctic479 .
- Stirling, I.; Parkinson, C. L. (септембар 2006). „Possible effects of climate warming on selected populations of polar bears (Ursus maritimus) in the Canadian Arctic” (PDF). Arctic. 59 (3): 261—275. JSTOR 40512813. S2CID 38022814. doi:10.14430/arctic312. hdl:2060/20060020227 .
Спољашње везе
уреди- Iceberg Finder Service for east coast of Canada
- „Icebergs of The Arctic and Antarctic”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2009. г.
- Радови везани за чланак Ледени брег на Викизворнику