Макијавелизам
Макијавелизам је термин који је добио назив по италијанском мислиоцу Макијавелију, аутору познатог дела „Владалац” у коме је описао деловање људи независно од моралних и других обзира. Макијавелизам означава схватање да су људи по природи кукавице, себични и неморални. Зато је оправдано бескрупулозно манипулисање њима лукавством, обманама, претњама и ласкањем, како би се постигао неки циљ. Основни принцип макијавелизма је: „Циљ оправдава средство”.
По Оксфордском речнику енглеског језика овај термин подразумева коришћење лукавости и двострукости у политици или уопште у понашању.[1]
Овај термин има значај и у савременој психологији. Означава један од типова личности "црне тријаде", уз психопатски и нарцистички.[2]. Некада се у овај скуп укључује и садистички. Макијавелизам је окарактерисан двоструким интерперсоналним стилом, циничном занемаривањем морала, недостатком емпатије и фокусом на самопоштовање и личну добит.
Повезани чланци
уредиРеференце
уреди- ^ „Machiavellian: definition of Machiavellian in Oxford dictionary (British & World English)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2014. г. Приступљено 28. 01. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Shedding Light on Psychology’s Dark Triad | Psychology Today
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.