Надимак је познати или духовити назив за особе или ствари који се користи уместо или заједно са правим именом. Надимак је име који није званично, који је некој особи дат од стране пријатеља, познаника или непријатеља. Надимак се често сматра пожељним, симболизује облик прихватања, али понекад може да буде облик подсмеха. Надимак има пуни ефекат тек када постане саставни део имена особе којој се даје, тако да је веома тешко уклонити.

Надимак није јединствен за људе, већ се може наденути и животињама, предузећима, спортским клубовима, градовима, државама и професијама.

Надмак може бити везан и сличан имену особе (нпр. Томислав, Тома). Такође, може бити везан за име, али у другачијем облику (нпр. Александар - Саша), али надимци могу и бити невезани за име.

Обележавање надимка у различитим језицима

уреди

Српски језик

уреди

По правопису српског језика надимак се пише великим словом „ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део“, наводећи примере „Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики“.[1] При писању надимака у комбинацији са пуним именом не пише се цртица.

Ако надимак долази иза личног имена, као његова замена, онда се веже са именом, али цртом а не цртицом: Милосав — Мија Алексић, Велимир — Бата Живојиновић.[2]

Остали језици

уреди

Да би се информисала публика или читалац о надимку особе, без заправо навођења речи надимак, у различитим култура се употребљавају различите форме.

Енглески надимци су обично представљени у наводницима између имена и презимена носиоца (нпр. Двајт Дејвид „Ајк“ Ајзенхауер). Средње име (ако постоји) се углавном изоставља, нарочито у говору. Немци такође користе наводнике између имена и презимена (нпр. Андреас Николас „Ники” Лауда), с тим што су наводници другачијег стила.

Остали језици могу користити друге конвенције, на пример Италијани исписују надимак после пуног имена уз коришћење речце detto, што значи звани (пример Salvatore Schillaci detto Totò). У шпанском језику надимак је написан у формалним контекстима на крају (« и ») користећи речи које значе познат као (нпр. Alonso Fernández de Madrigal, más conocido como «el Tostado»). Поједини језици (нпр. словеначки) представља надимке након имена одвојено цртицом (на пример, Франц Розман - Стане).

Примери надимака

уреди

Личности са наших простора

уреди

Остале личности

уреди

Надимци градова у бившој Југославији

уреди

Надимци градова и држава у свету

уреди

Остали надимци

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди