Википедија

Надир

Надир (од арап. نظير / ALA-LC: naẓīr, са значењем „пандан”) тачка је небеске сфере вертикално испод посматрача[8][9] и то је најнижа тачка на небеској сфери. Надир је у астрономији, геофизици[10] и сродним наукама дефинисан као тачка на небеској сфери која се налази на правцу, у смеру деловања силе Земљине теже на одређеној тачки Земље. На небеској сфери се, на истом правцу, а у супротном смеру смеру деловања Земљине теже налази зенит.

Дијаграм приказује однос између зенита,[1][2][3] надира и различитих типова хоризонта.[4][5] Уочљиво је да је зенит супротан надиру.[6][7]

Ова реч се такође фигуративно користи за означавање ниске тачке, као што је човеков дух,[11] квалитета неке активности или професије,[12] или нпр. као у надиру америчких расних односа.[13]

Надир се такође односи на геометрију гледања орбитирајућег сателита окренутог надоле,[14] као што су они који се користе током даљинске детекције атмосфере,[15][16] као и када се астронаут окренут ка Земљи док изводи свемирски ход.[17][18][19] Надир слика је сателитска слика[20][21] или ваздушна фотографија[22][23][24] Земље направљена вертикално. Сателитска земаљска стаза представља његову орбиту пројектовану на надир на Земљиној површини.[25]

Овај дијаграм приказује сателит који посматра повратно расејану сунчеву светлост у надирној геометрији гледања.

Термин надир се такође може користити за представљање најниже тачке коју је небеско тело достигло током своје привидне орбите око дате тачке посматрања. Ово се може користити за описивање положаја Сунца, али је технички тачно само за једну географску ширину и могуће је само на ниским географским ширинама.[26][27][28] Каже се да је сунце на надиру на локацији када је у зениту на антиподу локације,[29] а Сунце је 90 степени испод хоризонта.

Овај термин се генерално у медицини користи за означавање напредовања до најниже тачке клиничког симптома (нпр. обрасци грознице) или лабораторијског броја. У онкологији[30][31] се термин надир користи да представља најнижи ниво броја крвних зрнаца док је пацијент на хемотерапији.[32] Дијагноза неутропеничног надира након хемотерапије обично траје 7–10 дана.[33]

Референце

уреди
  1. ^ Peter Duffett-Smith (1988). Practical Astronomy with Your Calculator, third edition. Cambridge University Press. стр. 34–36. ISBN 0-521-35699-7. 
  2. ^ Corominas, J. (1987). Breve diccionario etimológico de la lengua castellana (3rd изд.). Madrid. стр. 144. ISBN 978-8-42492-364-8. 
  3. ^ „Zenith”. Dictionary.com. Приступљено 21. 3. 2012. 
  4. ^ Young, Andrew T. „Distance to the Horizon”. Green Flash website (Sections: Astronomical Refraction, Horizon Grouping). San Diego State University Department of Astronomy. Архивирано из оригинала 18. 10. 2003. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  5. ^ Plait, Phil (15. 1. 2009). „How far away is the horizon?”. Discover. Bad Astronomy. Kalmbach Publishing Co. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 2017-03-28. 
  6. ^ van Gent, Robert Harry (2017). „Determining the Sacred Direction of Islam”. Webpages on the History of Astronomy. 
  7. ^ Khalid, Tuqa (2016). „Sun will align directly over Kaaba, Islam's holiest shrine, on Friday”. CNN. 
  8. ^ Hofmann-Wellenhof, B.; Moritz, H. (2006). Physical Geodesy (2nd изд.). Springer. ISBN 978-3-211-33544-4. 
  9. ^ „Working in the Rotating Reference Frame of the Earth” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-09-06. г. Приступљено 2013-03-11. 
  10. ^ Chemin, Jean-Yves; Desjardins, Benoit; Gallagher, Isabelle; Grenier, Emmanuel (2006). Mathematical geophysics: an introduction to rotating fluids and the Navier-Stokes equations. Oxford lecture series in mathematics and its applications. Oxford University Press. ISBN 0-19-857133-X. 
  11. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Nadir”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 149. 
  12. ^ Turner, Janice (1. 12. 2007). „The lowest point in British journalism”. The Times. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  13. ^ Logan, Rayford Whittingham (1997) [1965]. The betrayal of the Negro, from Rutherford B. Hayes to Woodrow Wilson (Reprint изд.). Da Capo Press. ISBN 9780306807589. OCLC 35777358. 
  14. ^ McLaughlin, Richard J.; Warr, William H. (2001). „The Common Berthing Mechanism (CBM) for International Space Station” (PDF). Society of Automotive Engineers. Приступљено 23. 3. 2012. 
  15. ^ Campbell, J. B. (2002). Introduction to remote sensing (3rd изд.). The Guilford Press. ISBN 1-57230-640-8. 
  16. ^ Jensen, J. R. (2007). Remote sensing of the environment: an Earth resource perspective (2nd изд.). Prentice Hall. ISBN 0-13-188950-8. 
  17. ^ Mark Wade. „Encyclopedia Astronautica Salyut 7 EP-4”. Astronautix.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  18. ^ „A pictorial history of welding as seen through the pages of the Welding Journal”. American Welding Society. Архивирано из оригинала 18. 04. 2012. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  19. ^ „Space welding anniversary”. RuSpace.com. 16. 7. 2009. Приступљено 18. 11. 2011. 
  20. ^ „50 years of Earth Observation”. 2007: A Space Jubilee. European Space Agency. 3. 10. 2007. Приступљено 2008-03-20. 
  21. ^ „First Picture from Explorer VI Satellite”. NASA. Архивирано из оригинала 2009-11-30. г. 
  22. ^ Price, Alfred (2003). Targeting the Reich: Allied Photographic Reconnaissance over Europe, 1939–1945. [S.l.]: Military Book Club. N.B.: First published 2003 by Greenhill Books, London. ISBN 0-7394-3496-9
  23. ^ Ron Graham and Roger E. Read, Manual of Aerial Photography, London and Boston, Focal Press, ISBN 0-240-51229-4
  24. ^ Staff writer (3. 4. 2013). „This Picture of Boston, Circa 1860, Is the World's Oldest Surviving Aerial Photo”. Smithsonian Magazine. Приступљено 17. 4. 2013. 
  25. ^ Curtis, Howard D. (2005), Orbital Mechanics for Engineering Students (1st изд.), Amsterdam: Elsevier Ltd., ISBN 978-0-7506-6169-0 .
  26. ^ Yang, Hu; Lohmann, Gerrit; Lu, Jian; Gowan, Evan J.; Shi, Xiaoxu; Liu, Jiping; Wang, Qiang (2020-08-27). „Tropical Expansion Driven by Poleward Advancing Midlatitude Meridional Temperature Gradients”. Journal of Geophysical Research: Atmospheres (на језику: енглески). 125 (16). Bibcode:2020JGRD..12533158Y. ISSN 2169-897X. S2CID 225274572. doi:10.1029/2020JD033158  . 
  27. ^ Zeng, Xubin; Reeves Eyre, J. E. Jack; Dixon, Ross D.; Arevalo, Jorge (2021-05-28). „Quantifying the Occurrence of Record Hot Years Through Normalized Warming Trends”. Geophysical Research Letters (на језику: енглески). 48 (10). Bibcode:2021GeoRL..4891626Z. ISSN 0094-8276. OSTI 1798413. doi:10.1029/2020GL091626. 
  28. ^ „We Have a Chance to Keep the Tropics Habitable”. Gizmodo (на језику: енглески). 2021-03-08. Приступљено 2022-11-10. 
  29. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Antipodes”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 133—34. 
  30. ^ Maureen McCutcheon. Where Have My Eyebrows Gone?. Cengage Learning, 2001. ISBN 0766839346. Page 5.
  31. ^ Types of Oncologists Архивирано 2017-07-26 на сајту Wayback Machine, American Society of Clinical Oncology (ASCO).
  32. ^ „Bone marrow suppression”. Chemotherapy Principles: An In-depth Discussion. American Cancer Society. Архивирано из оригинала 21. 7. 2010. г. Приступљено 5. 3. 2013. 
  33. ^ Le, Tao; Bhushan, Vikas; Skapik, Julia (2007). First Aid For The USMLE Step 2 CK (6th изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 479. ISBN 9780071487955. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Надир на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надир&oldid=27555860”