Олтеница
Олтеница (рум. Olteniţa) град је у у јужном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Олтеница је други по важности град у округу Калараши.
| Олтеница Olteniţa | |
|---|---|
 Центар Олтенице | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Калараши |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 24.822[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 12″ С; 26° 38′ 12″ И / 44.086667° С; 26.636667° И |
| Површина | - km2 |
  Олтеница Олтеница на мапи Румуније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ђеорђе Катриноју |
| Веб-сајт | |
| www.primariaoltenita.ro | |
Олтеница према последњем попису из 2002. има 27.213 становника.
ГеографијаУреди
Град Олтеница налази се у југоисточном делу историјске покрајине Влашке, око 65 km југоисточно до Букурешта.
Олтеница се налази на реци Арђеш, непосредно пре њеног утока у већи Дунав, у југоисточном делу Влашке низије. Надморска висина града је свега 15 м. Северно од града налази се Бараганска степа.
ПрошлостУреди
У Олтеници је чувени српски богаташ трговац и бродовласник "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју "камарашију". Била је то једна од тридесетак његових трговачких агенција са сталном посадом у 19. веку. Посаду су чинили поуздани чиновници: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[3]
СтановништвоУреди
У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 18.623 | 24.414 | 31.821 | 31.434 | 24.822 |
Румуни чине већину становништва Олтенице, а од мањина присутни су само Роми. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили значајан део градског становништва.
РеференцеУреди
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
