Панонска солњача

Панонска солњача (лат. Suaeda pannonica) је једногодишња биљка из фамилије пепељуга (лат. Chenopodiaceae). Род Suaeda обухвата око 100 врста које су распрострањене скоро на целом свету, док у Европи расте 15 врста, углавном на приобалној и сланој подлози. На територији Републике Србије наводи се да расту две врсте S. prostrata и S. pannonica.[1]

Панонска солњача
Suaeda pannonica Beck
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
S. pannonica

Синоними
  • Schoberia pannonica Beck
  • Suaeda maritima subsp. pannonica (Beck) P. W. Ball

Опис врсте

уреди

Панонска солњача је усправна, сивозеленкаста биљка са стабљиком висине до 50 cm. Стабљика је тврда, разграната, сукулентна и без длака. Стабљика је често црвене боје са густо распоређеним листовима. Листови су дугачки 5-20 cm полуваљкастог облика, наизменично распоређени. Млади листови без мекане, беле кончасте бодљице. Брактеоле су на врху назубљене, доста дуже од клупчастих цвасти. Цвасти састављене од 2-5 цветова који су двополни, петочлани и зигоморфни. Листићи цветног омотача трајни, углавном жућкастозеленкасти, јајолики, по ободу опнасти. Цвета од јула до септембра, а опрашује се анемофилијом. Плод је хоризонтална, дугуљаста орашица. Биљка се расејава анемохорно, тј. осушене биљке ветар кида, а затим их котрља.[1]

Станиште и распрострањење

уреди

Ова врста је халофита, тако да расте на веома заслањеним стаништима, на обалама и дну осушених слатинских језереа. Често изграђује густе монодоминантне састојине Suaedetum pannonicae са великом покривеношћу, али се јавља и у асоцијацијама Salicornietum prostratae, Crypsido-Suaedetum maritimae.[2] Ова врста спада у панонске ендeмите.[3] Ареал врсте обухвата територију југоисточне Аустрије, Мађарске и Србије. На теритоији Србије се може наћи на свега неколико локалитета у Војводини (бара Окањ, језеро Русанда и Слано Копово).[1]

Угроженост и заштита врсте

уреди

S. pannonica у Републици Србији има статус строго заштићене биљне врсте. На ово је утицало више негативних фактора, као што је мелиорација слатина спуштањем нивоа подземних вода, интезивна испаша и претварање станишта у сметлиште.[4] Природна станишта ове врсте су проглашена заштићеним подучјима (Специјални резерват природе „Слано Копово”, Специјални резерват природе „Окањ бара” и Парк природе „Русанда”) и на овај начин је предузета једна од мера заштите.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Стевановић, В.; Никетић, М. (2022). Флора Србије 3. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 146-147. 
  2. ^ Dítě, D.; Perić, R.; Eliáš, J.P.; Melečková, Z. (2012). „Distribution and communities of Suaeda pannonica in Serbia”. Bulletin of the Natural History Museum. 8: 101—117. 
  3. ^ Tatár, М. (1939). A pannóniai flóra endemikus fajai (Doctoral dissertation. Nagy Károly Grafikai Müintézetének nyomása. 
  4. ^ Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 312-314. 

Спољашње везе

уреди
Црвена књига флоре Србије
 


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.