Пасјачка река
Пасјачка река је најважнија притока Расничке реке једне од најважнијих левих притока реке Нишаве. Она у ширем смислу припада сливу сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, па самим тим и црноморском сливу. Административно припада граду Пироту у Пиротском округу.[1]
| Пасјачка река | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Басен | 2 km2 |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| В. извора | 937 m |
| Ушће | Расничка река |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Мали Суводол |
| Притоке | Маглићка река и Долинска река |
Географске одлике
уредиПасјачка река извире западно од села Пасјача и не треба је мешати са истоименом реком која извире источно од села и притока је Присјанске реке.[2]
Сви извори Пасјачке реке су у девонском флишу у коме је северозападно од села Мали Суводол формирана изворишна челенка десетак кратких периодичних токова.
Слив
уредиСлив Пасјачке реке својом горњом половином протиче кроз карбонатне творевине јуре и креде, да би код села Костура и Блата избила на широку алувијалну раван и слично Расничкој реци лагано отицала дном Пиротске котлине.[2]
Низводно од села Костура и Блата и Пасјачка река је каналисана готово паралелно са Расничком реком да би се избегло спајање вода ове две реке испред Пирота.[2]
Ушће
уредиУшће Пасјачке реке у Расничку реку је испод брда Сарлах у пространој пиротској котлини.[3]
Притоке
уредиУ горњем делу слива притоке су малобројне, периодичне и кратких токова. Код Блата се у Пасјачку реку са леве стране улива најпре Маглићка река, а затим и Долинска река која одводњава јужне падине кречњачке Белаве.[2]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот
- ^ а б в г Пасјачка река У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015 стр. 144
- ^ Расничка река У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студи.ја, докторска дисертација, Ниш, 2015 стр. 141-145
Литература
уреди- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.
