Плиније Млађи (лат. Gaius Plinius Caecilius Secundus; Комо, 63. н. е. — Битинија, 113. н. е.) био је римски сенатор за време цара Домицијана, Нерве и Трајана. Био је и пријатељ најпознатијег римског историчара Тацита.

Плиније Млађи
Статуа Плинија Млађег у Кому
Датум рођења61. н.е.
Место рођењаКомо
Датум смрти113.
Место смртиБитинија

Најпознатији је по писмима објављеним у десет књига под насловом: Epistularum Libri Decem које представљју важан извор за римску друштвену историју Царства. Друго дело му је Panegyricus.

Плиније је обављао функцију империјалног магистрата под Трајановом влашћу (трајала 98—117),[1] а његова писма Трајану пружају један од неколицине преживелих записа о односу између империјалног уреда и провинцијалних гувернера.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Bennett, Julian (1997). Trajan: Optimus Princeps: A Life and Times. New York & London: Routledge. стр. 113–125. 
  2. ^ John W. Roberts, ур. (2007). „Pliny the Younger”. The Oxford Dictionary of the Classical World. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780192801463. Приступљено 18. 7. 2019. „The tenth bk. of letters contains all of Pliny's correspondence with Trajan. [...] The provincial letters are the only such dossier surviving entire, and are a major source for understanding Roman provincial government. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди