Разговор:Загорје (Вучитрн)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Загорје се налази у западном делу косовске области на падинама Копаоника на косом пределу званом Гумур (788 метара) у изворишту десне саставнице Дубичке реке. Помиње се из оскудног народног усменог предања, и то као да почиње од Кнеза Лазара (трагови старих околних насеља: Виљанца, Горњег Судимља, Горњег Становца су из римских и византијских времена. Име Загорје је дошло од речи "гора". А Загорје је простор "иза горе", односно "за гором", тачније, З а г о р ј е. Та гора која дели Самодрежу од Загорја има карактеристично име: ПОД. Загорје се граничи са: Самодрешким брдом (822 метара), Грдечом, Горњом Дубницом, Луг Дубницом, Доњом дубницом, Новим Селом, Виљанцем, Ропицом.

Разбијеног је типа старовлашке врсте. На махале се није делило, све до експанзије арнаутског живља, али како се насељавало и ширило тако су и настајали засеоци. Познати засеоци су: Соколовић махала, Рустоли махала, Балевић махала, Церовићи, Обрадовићи, Гашићи. Већа брда су: Гола Чука (632 метра), Церовик (668 метара), Мачким Камен (759 нетара)итд. Село је последљих деценија турске владавине било чифлик са чифчијама мухаџирима и другом арбанашком сиротињом. Скоро све становништво му је 1914. године отишло у Турску, а после Првог светског рата се у њега доселио добар број колониста, махом из Топлице и нешто мање из Херцеговине и аутоколониста и чифчија.

Аутоколонисти су и преци писца ових редова Ђурићи (1 кућа) који су дошли из Мале Косанице у Топлици.Предање каже да је Загорје проклео Кнез Лазар када је пролазио кроз њега са својом војском на путу за бој на Косову Пољу. Уморна војска од дугог пута, хтела је ту да се улогорује, избегавајући насељено место. Ходајући по атару Загорја и тражећи погодно место за преноћиште, поред неке воде, да пређу преко ње или не, углавном да се улогорују у њеној близини, па пошто је не нађоше Кнез Лазар је проклео то место речима: "да Бог да, никада немало воде", и уморни пређоше преко Самодрешког брда(822 метра) и спустише се низ брдо према насељу Самодрежа, становника 1396 (податак из 60-их година 20-ог века), близу ушћа Лаба у Ситницу у северном делу Косова Поља. Уморне и напаћене душе, после оскудне вечере, нађоше себи одмора и сну.

Сутрадан се, по предању, Кнез причестио са својом војском у истоименој Цркви, уочи косовске битке 1389. године. Црква је била мала, једнобродна базилика, коју су порушили Турци. Касније је обновљена, да би у двадесетом веку, који је за Србе донео звек, била поново порушена од стране сепаратистичких агресора. За сада, на жалост, не постоји већ чека време када ће бити поново обновљена.

После тих усмених предања, Загорје се први пут помиње у документима у 14. веку, у циклусу историјских народних епских песама, које се надовезују непосредно на косовске догађаје и углавном обухватају време пропадања старе државе, односно прериод који се протеже од краја 15. и почетком 16. века. у групи песама "Црнојевићи", конкретно у епско-лирској песми "Маргита девојка и Рајко војвода", налазимо податак где се помиње село Загорје, које народни песник назива "питомо место",Цитат песме: "На бијелу граду Вучитрну, онђе бјеше војвода Војине, са три сина, три Војиновића, за Загорју, месту питомоме, онђе бјеше Љутица Богдане;" (одломак) а питомо је синоним што све роди од житарица и поврћа и великог је флористичког диверзитета, иако је оскудно са водом. Има по неки бунар и кладенац и ништа више. Из цитираног текста се види да село Загорје припада општини Вучитрн. А у Загорју је једно време боравио и руководио тим регионом (где се често у таквим примерима користи застарела реч, или израз, нпр. столовао)Љутица Богдан из Рађевине, јер како пише историчар Војислав Ј. Ђурић (1925-1996), српски владар се није стално задржавао и радио у својим престоничким палатама, јер је чешће бивао изван престонице, у дворовима и резиденцијама, подигнутим претежно дрвеном грађом, да се нађе у случају потребе, у близини свога господара или се, током године кретао по целој својој држави, по ратиштима, судиштима, сабриштима. Отуда се Љутица Богдан обрео и у Загорју, селу у општини Вучитрн, на Косову.

Аутор: Живота Ђурић--93.87.179.191 (разговор) 14:12, 3. јун 2012. (CEST)