Разговор:Словачка/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Она псина се збила због неког бага,јер сам ја кренуо мењат` део,а кад сам му рокну да сачува он заменио цео,но битно је да је све заковрнуто. --ЦрниБомбардер!!! 14:21, 4. септембар 2005. (CEST)
Имена у ђирилици
Нека неко од језичара да објашњење како се пишу у ћирилици словачка имена нпр. Штефаник или Шћефањик како се то име изговара у словачком језику. Мислим да би требало Шћефањик јер се и у другим језицима имена пишу према изговорима - недавно сам погрешио и писао Ловлок у незнању и исправно је исправљено на Лавлок- према изговору у Енглеском не пише се Цезане већ Сезан па би тако требало и имена у словачком језику да се пишу према изговору, Значи нпр. Шћефањик, а не Штефаник и Анијан, Растислав, Једлик иако се већином у писању у ћирилици врло често сусреће са тврдим знацима словачки језик је мекани језик и мекани је изговор и то би требало по мом уверењу да се поштује као и у другим језицима--Vcesnak (разговор) 22:33, 3. јул 2008. (CEST)
- ... у српском се свуда искривљавају имена из словачког језика и у говору а и у Википедији...--Vcesnak (разговор) 22:48, 3. јул 2008. (CEST)
Требало би утврдити како стоје ствари по овом питању код нас и то применити и овде.Исто тако треба и проверити да ли има неких одступања од тога тј. случајева у којима се сматра да је неки облик устаљен,иако неправилан(главни град ми делује као озбиљан кандидат за тако нешто). Црни Бомбардер!!! (†) 01:30, 4. јул 2008. (CEST)
- ...оно што је устаљено не би представљало проблем јер то је српски Браћислава се изговара словачки а српски је Братислава ( као што си ставио изговор за Девин =Ђевин можда би било добро тамо ставити и изговор за словачки )- то би требало да буде исправно као што се не каже "München" већ Минхен ( неке Википедије имају изговор у звучном облику) али уопште имена не би требало искривити и требали би да се колико се мени чини пишу како се изговарају...--Vcesnak (разговор) 01:41, 4. јул 2008. (CEST)
- Теоријски, тако и функционишу ствари у нормираном српском језику,али треба видети да ли је у њему стандардизовано преношење из словачког и како оно изгледа, до тада треба у ходу мењати оно што је неадекватно, а није устаљено. Црни Бомбардер!!! (†) 01:53, 4. јул 2008. (CEST)
- ... у словачкој средини наставници имају овај проблем код нас и наставници пишу нарочито од времена када је уведено да се мора писати ћириликом "као што пише у Матичној књизи" ако је писано латиницом свако име проблем да то напише у ћирилици ту настају проблеми нарочито ако службеник који ово треба да пише говори само српски и ни један други језик ако се пише латиницом може да се чита по словачком правилу или по српском и све је у реду али када је ћирилица у питању настаје велики проблем и код нас. Ја своје име Властислав (власт и слава)избегавам да пишем ћирилицом јер Власћислав (домовина и слава) значи нешто друго а моје име је словачко и нигде га нисам написао у ћирилици управо из ових разлога али је живим у Србији док ово су имена њуди који живе у Словачкој и њихове МК су словачке а не наше...--Vcesnak (разговор) 02:02, 4. јул 2008. (CEST)
Нисам експерт за транскрипцију, рећи ћу оно што знам, и оно што правопис налаже у вези са словачким именима: Прво, имена из страних језика без обзира којих, требало би транскрибовати, ако је текст ћирилични, свакако је потребно транскрибовати и написати име ћирилицом. Тада се поставља проблем како пренети гласове које ми у свом језику немамо. Тада их транскрибујемо, тј. прилагођавамо свом језичком апарату, својим гласовима.
Тако се ради и у словачком језику, правопис каже:
"Иако је словачки гласовни систем сличан нашем, а правопис доста једноставан, ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање словачког правописа и фонетике. Тако су у TE, DE, NE, сугласници најчешће умекшани, па код нас треба писати тје, дје, ње, али има и случајеве у којима ови сугласници остају тврди (речи страног порекла, неки придевски наставци и др.). Графијама IA, IE обележавају се и дифтонзи (тако да у транскрипцији пишемо ј или претварамо претходно L,N у љ, њ) и двосложне комбинације, по правилу у речима страног порекла (транскр. ија, ије). У презименима има примеса и других ортографских система. У правопису је дато неколико основних правила транскрипције:
Ä као е
CH као х
D’ испред самогласника као дј, али на крају речи као д
DE обично као дје
DZ као дз
DŽ као џ
H као х
IA, IE као ја, је, а са претходним L, N као ља, ље, ња
L’ као љ
LI као ли
Ň као њ
NI, NE као њи, ње
T’ испред самогласника као тј, а на крају речи као т
TE обично као тје, али код TI кад је I слоготворно као ти. И суфикс -ŠTE преноси се као ште, а не штје
Y као и"
Уз то дају се и примери за свако наведено правило, ако је потребно, додаћу и то.----Оли разговор 09:18, 4. јул 2008. (CEST)
- мени је све то јасно али кажите ми због чега се тога не придржава пише се Нитра уместо Њитра, Зволен уместо Звољен за Сладковичово се наводи нешто као слаткасто за Шћефањика се пише Стефаник а моје име које је Власћислав је Властислав ево ја сам мало прегледао и градове у Словачкој и нешто сам исправио али дали треба све исправити према изговору или постоје изнимке у томе. Дали има неко правило које би се могло уопштити: једноставно дали вреди правило да се пише како се изговара у словачком језику? Тада би било све јасно. Братислава неће пак бити Браћислава то је једна изнимка али дали и колико је тога...--Vcesnak (разговор) 09:28, 4. јул 2008. (CEST)