Рајко Николић

Рајко Николић
Рајко Николић
	Рајко Николић
Лични подаци
Датум рођења	26. август 1911.
Место рођења	Ђурђево, Аустроугарска
Датум смрти	10. септембар 1990. (79 год.)
Место смрти	Нови Сад, СФРЈ

Рајко Николић (Ђурђево, 26. август 1911 — Нови Сад, 10. септембар 1990) био је српски етнолог и директор Војвођанског музеја.

Биографија

Три разреда основне школе завршио је у Ђурђеву, а четврти разред и прва два разреда ниже гимназије у Сомбору. Школовање је наставио у Новом Саду, где је и матурирао у мушкој гимназији Краљ Александар I (1930).^[1] Потом одлази на студије у Београд, где у периоду 1931—1934 студира на XI групи наука (географија, етнологија са етнографијом и народна историја са социологијом) Филозофског факултета у Београду.^[2] Професори су му били познати етнолози Јован Ердељановић и Тихомир Ђорђевић.^[1]

Након дипломирања радио је у гимназијама у Суботици (1936—1940) и Петровграду (1940—1941).^[2] За време окупације у Другом светском рату живео је у Новом Саду, а 1943. године упућен је на принудни рад у Мађарску, где је провео наредне две године. По ослобођењу Југославије радио је као професор у Новосадској гимназији.^[3]

Од краја 1946. ради на обнови делатности Музеја Матице српске, сређује архивску грађу и музејске експонате. Пошто је донета одлука да Музеј буде издвојен из Матице, Николић је добио задатак да формира Војвођански музеј. Уследио је прелазни период (1947-1948), када је директор музеја био сликар Миливој Николајевић, а од 1948. године Николић долази на његово место.^[4] Током 23 године проведене на функцији Николић је успео да знатно прошири збирке, ангажује стручне кадрове, покрене годишњак Рад војвођанских музеја и научно-истраживачки рад.

У периоду 1953—1965. године обављао је функцију главног уредника Зборника за друштвене науке Матице српске. Такође је биран у Управни одбор и за члана Савета Матице. Објавио је око 50 научних и стручних радова, у Матичиним зборницима и Раду војвођанских музеја. Писао је о привреди, насељима и становништву Тителског брега, шајкашким народним ношњама, животу банатских Хера... Објавио је и већи број приказа научних и стручних издања. На основу рукописне грађе професора Јована Ердељановића приредио је књигу Срби у Банату.^[3]

Пензионисан је 1970. године. Био је ожењен Јеленом, библиотекарком у Матици српској, са којом није имао деце.^[3]

Одликован је Орденом рада II реда.^[2]

Избор из библиографије

Шајкашка народна ношња - Српске народне ношње у Војводини I, Нови Сад, Матица српска, 1953, стр. 57-75.
Ветрењаче у Југославији - Рад војвођанских музеја, 1955, 4, стр. 97-114.
Станови у лесу у Војводини - Зборник Матице српске - серија за природне науке, 1956, 11, стр. 27-58.
Херска села у Југославији - Банатске Хере, Нови Сад, Војвођански музеј, 1958, стр. 38-50.
Привредне прилике - Банатске Хере, Нови Сад, Војвођански музеј, 1958, стр. 57-68.
Рад око стоке код банатских Хера - Банатске Хере, Нови Сад, Војвођански музеј, 1958, стр. 97-121.
Печење цигле и ћерпича - Банатске Хере, Нови Сад, Војвођански музеј, 1958, стр. 133-136.
Покућанство и посуђе - Банатске Хере, Нови Сад, Војвођански музеј, 1958, стр. 179-185.
Етнолошки мотиви из Војводине - Нови Сад, Војвођански музеј, 1962, стр. 1-38.
Етнолошка истраживања у Војводини - Рад војвођанских музеја, 1969-1970, 18-19, стр. 11-12

Види још

Референце

^ ^а ^б Енциклопедија Новог Сада. Књига 17, Нед-Ној. Нови Сад: Новосадски клуб. 2001. стр. 180.
^ ^а ^б ^в „Радни лик Рајка Николића - Поводом 60-огодишњице живота”. Рад Војвођанских музеја. 20: 7. 1971.
^ ^а ^б ^в Енциклопедија Новог Сада. Књига 17, Нед-Ној. Нови Сад: Новосадски клуб. 2001. стр. 181.
^ Војвођански музеј 1947-1987. Нови Сад. 1987. стр. 20.

[:0-1] а ^б Енциклопедија Новог Сада. Књига 17, Нед-Ној. Нови Сад: Новосадски клуб. 2001. стр. 180.

[:1-2] а ^б ^в „Радни лик Рајка Николића - Поводом 60-огодишњице живота”. Рад Војвођанских музеја. 20: 7. 1971.

[:2-3] а ^б ^в Енциклопедија Новог Сада. Књига 17, Нед-Ној. Нови Сад: Новосадски клуб. 2001. стр. 181.

[4] Војвођански музеј 1947-1987. Нови Сад. 1987. стр. 20.

[1]

[2]

[3]

[4]