СУ-122
СУ-122 је совјетско самоходно артиљеријско оруђе из Другог светског рата.
| СУ-122 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | СССР |
| Намена | самоходна артиљерија |
| Почетак производње | 1942. |
| Број примерака | 636[1] |
| Брзина на путу | 55 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 6.95 m |
| Ширина | 3 m |
| Висина | 2.32 m |
| Тежина | 30.9 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | хаубица од 122 mm |
| Споредно наоружање | нема |
| Оклоп | 45 mm |
| Снага (КС) | 500 КС |
| Посада | |
| Посада | 5 |
![СУ-122 самоходна хаубица.[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:SU-122_TBiU_8.jpg)
Историја уреди
У пролеће 1942. конструисан је јуришни топ са хаубицом М-30 од 122 mm на шасији тенка Т-34. Производња је започела у децембру 1942 и укупно је направљено 636 возила.[1]
Карактеристике уреди
СУ-122 се састојао од шасије Т-34 на којој је подигнут фиксиран заклон у који је убачена хаубица М-30 калибра 122 mm. Оруђе је имало елевацију од -3 до +26 степени и бочну покретљивост од 10 степени на обе стране. Петочлана посада састојала се од возача и нишанџије (иза њега) на левој страни, командира на десној, и два пуниоца позади. Возило је имало 40 метака за хаубицу, а није било споредног оружја (митраљеза).[1]
У борби уреди
СУ-122 био је популаран у служби, али је појава немачког тенка Тигар довела до потребе за специјализованим против-тенковским возилима, што СУ-122 и СУ-76 нису могли да испуне. Већ у мају 1943. почело је наоружавање СУ-122 са ПТ топом од 85 mm и тако је настало ново возило - СУ-85.[1]
Референце уреди
Литература уреди
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 168. ISBN 978-000711228-9.
