Седам и по
Седам и по је српски омнибус филм снимљен 2006. године у режији Мирослава Момчиловића,[1]који се потписује и као сценариста филма.[2][3]
| Седам и по | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Седам и по |
| Жанр | комедија |
| Режија | Мирослав Момчиловић |
| Сценарио | Мирослав Момчиловић |
| Сниматељ | Димитрије Јоковић |
| Година | 2006. |
| Трајање | 106 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Премијера филма одржана је у Београду, 12. септембра 2006. године у Центру "Сава".[4]
Радња уреди
Седам прича из краја које повезује лајт-мотив седам смртних грехова, на комичан начин третирају свакодневицу Новобеограђана опседнутих својим ситним слабостима и вођених страстима. Ништа људско им није страно и не либе се да прелазе границе моралног, будући да сваки од њих морал схвата на себи својствен начин.[3]
Прича о седам смртних грехова, ипак, није морализаторска — она открива да и поред греха и грешака постоји тренутак прочишћења и искупљења јунака. Њихови животи нису у хришћанском смислу грешни, њихове слабости свакако су последица времена у коме живимо и на тренутак одражавају осећај бесциљности.[5]
Гордост, очајање у лењости, завист, гнев, среброљубље, разврат и неумереност у јелу и пићу — то јесу библијски греси али у савремено доба постају скоро апсурдни у контексту много горих и већих цивилизацијских проблема.[6]
Зато сценарио непрестано позива на смех — овладати својим страховима и проблемима, насмејати се себи у себи, бити аутоироничан, то је начин превазилажења сопствене боли. Јунаке боли то што им тако мало а ипак довољно недостаје да буду срећни.[4]
Иако наизглед неповезани у сопственим греховима, сви јунаци ће на крају завршити на истом месту: у болници.
Приче уреди
Грех 1 — Среброљубље уреди
Кебоја и Радуле желе да код фудбалског аса Марадоне изазову сажаљење шаљући му патетична писма и видео-касете не би ли се домогли „хлеба без мотике“, но, похлепа их одводи у лудило.
Грех 2 — Гнев уреди
Тадија је билдер на стероидима који жели да се освети за понижење које је доживео као неугледни клинац, али га управо гнев онемогућава да то уради како је замислио.
Грех 3 — Разврат уреди
Обрад и Радоје, политичар и инспектор, који се упознају путем Интернета, деле исту воајерску страст — воле да гледају девојчице, али никада не прелазе границу педофилије.
- Улоге: Бранко Видаковић, Борис Комненић и Ксенија Бујисић.[6]
Грех 4 — Неумереност у јелу и пићу уреди
Адам и Верица радо долазе на коктеле и отварања изложби само да би се добро најели и напили, све док не поједу и изложбени експонат — пихтије од људског сала.
- Улоге: Ненад Јездић, Наташа Марковић, Горан Султановић, Кокан Младеновић, Александра Јанковић, Ахмет Бурић, Ђорђе Марјановић и Бора Ненић.[6]
Грех 5 — Гордост уреди
Срђан и Зорица су брачни пар који пред милионским аудиторијумом квиза износи свој „прљав веш“ губећи могућност освајања четири милиона динара.
- Улоге: Гордан Кичић, Љубинка Кларић и Лане Гутовић.[6]
Грех 6 — Очајање у лењости уреди
Симка и Конда су префињени лопови које мрзи чак и да се попну до врха солитера и обију богаташки стан.
- Улоге: Никола Ђуричко, Борис Миливојевић, Дубравко Јовановић, Мира Ступица, Ана Станић и Зорка Манојловић.[6]
Грех 7 — Завист уреди
Муса и Бањац, средовечне дангубе, завиде избеглици из Босне, Бурету, јер се „снашао“ и отворио локал са ћевапима.
Награде уреди
- Друга награда за продукцију Бригади на 36. SOFEST-u у Сопоту.[7]
- YU FIPRESCI награда Мирославу Момчиловићу за најбољи домаћи филм у 2006. [7]
- Горки лист Creativity Award Мирославу Момчиловићу.[7]
- Филм је на глумачким сусретима у Нишу донео награду „Цар Константин“ Милану Гутовићу за најбољу мушку улогу, награду „Царица Теодора“ Мири Ступици за најбољу женску епизодну улогу и награду „FIPRESCI“ Ненаду Јездићу за најбољу мушку улогу.[7]
- На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи Прва награда за најбољи сценарио припала је Мирославу Момчиловићу, као и награда за допринос фестивалу.[8]
- "Azzeddine Meddour" награда за најбољег дебитанта на 13. Tetouan International Mediterranean Film Festival.[7]
- Нагарада на најбољи дебитантски филм Мирославу Момчиловићу на Nagrada 6. Roma Independent Film Festival.[7]
- Филму „Седам и по“ припале су и четири „Златне мимозе“ на 20. Херцегновском филмском фестивалу - за најбољи сценарио Мирославу Момчиловићу, за камеру Димитрију Јоковићу, за костим Славни Мартиновић и за тон Бранку Ђорђевићу.[7]
- Филму је припала и традиционална награда публике „ТВ новости“.[7]
Референце уреди
- ^ „Седам и по”. Тв Аладин. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „Иза камере”. Седам и по. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б „Седам и по”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ а б „Седам и по”. Крстарица. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „Синопсис”. Седам и по. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж „Седам и по”. Ртс. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж „Мирослав Момчиловић”. Академија филмске уметности и науке Србије. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „30. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Screenfest. Приступљено 22. 1. 2021.
Спољашње везе уреди
- Седам и по на сајту IMDb (језик: енглески)
