Сигурд I Магнусон, познат и као Сигурд Крсташ (рођен око 1090. - умро 1130) је био краљ Норвешке (1103-1130) и први европски краљ који је узео учешћа у крсташким ратовима. Био је вођа Норвешког крсташког рата.

Сигурд I
Сигурд и јерусалимски краљ Балдуин на реци Јордану.
Лични подаци
Пуно имеСигурд Магнусон
Датум рођења1090.
Место рођењаНорвешка
Датум смрти26. март 1130.(1130-03-26) (39/40 год.)
Место смртиОсло, Норвешка
Породица
СупружникМалмфреда Кијевска
ПотомствоКристина Сигурдсина, Магнус IV Норвешки
РодитељиМагнус III Босоноги
Тора
ДинастијаЛепокоси
Краљ Норвешке
Период1103. - 1130.
ПретходникМагнус III Босоноги
НаследникМагнус IV Норвешки
Харалд Гил
СавладарЕјстејн I Магнусон
Улав Магнусон

Биографија

уреди

Рођен је у Норвешкој око 1090. године. Био је нелегитимни син краља Магнуса III Босоногог (1093-1103) и Торе. Наследио је престо са својом старијом и млађом браћом, Ејстином и Олафом Магнусоном, 1103. године. Сигурд је ширио утицај хришћанске цркве и градио је манастире и цркве. Његов брат Олаф је умро 1115. године, када је још увек био малолетан и неспреман за активну владавину. Ејстин и Сигурд су владали Норвешком до 1122. године, када је Ејстин умро, те је Сигурд остао једини краљ.

Сигурд је у историји остао упамћен као вођа Норвешког крсташког рата (1107-1111). Он је напустио домовину са 60 бродова у којима је било 5000 крсташа. Преко Енглеске, Француске, Шпаније и Сицилије, Сигурд је стигао у Свету земљу, претходно опљачкавши Балеарска острва. У Палестини је Сигурд остао дп 1110. године, срдачно примљен од стране јерусалимског краља Балдуина I коме је помогао у опсади Сидона, након које је формирано Господство Сидон. Преко Цариграда, где је читаву флоту поклонио византијском цару Алексију I Комнину, Сигурд се вратио у Норвешку 1111. године.

Извори

уреди