Ферит је назив за два кристална полиморфа железа.[1]

Лична карта:
  • Име: челик
  • Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.
  • Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:

Структура и особине

уреди

α-Ферит је кубна просторно центрирана модификација железа у којој се може растворити максимално 0,02  масених процената угљеника. Ферит је релативно мек, магнетичан и корозионо неотпоран полиморф железа који је стабилан до 911 °C када прелази у површински центрирану кубну модификацију аустенит.

δ-Ферит је такође кубна просторно центрирана модификација железа стабина само на темпаратурама изнад 1392 °C.

Занимљиво је приметити да већина метала на температурама непостредно пре температуре топљења прелази у своју кубну просторно центрирану високотемапратурну модификацију смањујући тако координациони број на 8.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита

уреди

Легирајући елементи који стабилизују феритну модификацију железа и шире хомогено феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C. Поређани по интензитету легирајућег утицаја: Cr, Mo, V, Al, Ti, P, Si, Be. Легирајући елементи Nb, Ta, Ce, Zr такође стабилизују феритну модификацију железа с тим што нехомогено шире феритну област фазног дијаграма Fe-Fe3C.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005

Спољашње везе

уреди