Флореско море
море
Флореско море је једно од мора Тихог океана и има површину од 240.000 km². Налази се између Макасарског пролаза на северозападу преко кога је повезано са Сулавеси морем, острва Сулавеси на северу, Бандског мора на истоку, Малих Сундских острва[1][2] на југу и Јаванског мора на западу.[3]
| Флореско море | |
|---|---|
 Локација Флореског мора у Југоисточној Азији. | |
| Координате | 8° Ј; 121° И / 8° Ј; 121° И 8° Ј; 121° И / 8° Ј; 121° И |
| Земље басена | Индонезија |
| Макс. дужина | 121 km |
| Макс. ширина | 8 km |
| Површина | 240.000 km2 (93.000 sq mi) km2 |
  Флореско море | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Име носи по острву Флорес.
Географија
уреди
Море која се граниче са Флоресовим морем су Балијско море (на западу),[4][5] Јаванско море (на северозападу) и Бандско море (на истоку и североистоку).[6][7][8]
Индијски океан и Савуско море леже на југу, али су одвојени од Флоресовог мора разним острвима.
Острва која се граниче са овим морем су Мала Сундска острва и Целебес (Сулавеси).
Опсег
уредиМоре је дубоко 5.140 metres (16.860 feet).[3] Међународна хидрографска организација (IHO) дефинише море Флорес као једну од вода Источноиндијског архипелага. IHO дефинише његове границе на следећи начин:[9]
На северу. Јужна обала Целебеса [Сулавеси] од западне тачке залива Лајканг (5° 37′ S 119° 30′ E / 5.617° Ј; 119.500° И) до Танџонг Ласе (120°28'E).
На истоку. Западна граница Бандског мора између Флореса[10] и Целебеса [линија од северне тачке Флореса (8° 04′ S 122° 52′ E / 8.067° Ј; 122.867° И) до острва Калаотоа (7° 24′ S 121° 52′ E / 7.400° Ј; 121.867° И) и кроз ланац острва који леже између њега и јужне тачке Пуло Салајара, кроз ово острво и преко мореуза до Танџонг Ласе, Целебес (5° 37′ S 120° 28′ E / 5.617° Ј; 120.467° И).
На југу. Северне обале Флореса, Комода, Банта и линија до Танџонг Нарое, североисточне тачке Соембаве,[11] одатле дуж њене северне обале до Танџонг Сарокаје (8° 22′ S 117° 10′ E / 8.367° Ј; 117.167° И).
На западу. Линија од Тг Сарокаја до острва Западни Патерностер (7° 26′ S 117° 08′ E / 7.433° Ј; 117.133° И) одатле до североисточног острва Постиљон (6° 33′ S 118° 49′ E / 6.550° Ј; 118.817° И) и до западне тачке залива Лајканг, Целебес.
Референце
уреди- ^ „Discourse of the Hon. T. S. Raffles. Account of the Sunda Islands and Japan”. The Quarterly Journal of Science and the Arts. 2: 190—198. 1817. Приступљено 22. 7. 2021 — преко Google Books.
- ^ Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Sunda Islands" . Encyclopædia Britannica. 26 (11th ed.). Cambridge University Press.
- ^ а б „Islands of Flores sea”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2019-05-06.
- ^ Steven K. Baum (17. 8. 2001). „Glossary of Physical Oceanography and Related Disciplines”. Texas A&M University. Архивирано из оригинала 18. 10. 2007. г. Приступљено 2007-10-09.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ Carter, D. J.; Audley-Charles, M. G.; Barber, A. J. (1976). „Stratigraphical analysis of island arc—continental margin collision in eastern Indonesia”. Journal of the Geological Society. 132 (2): 179—198. doi:10.1144/gsjgs.132.2.0179
.
- ^ Hamilton, W. (1979). Tectonics of the Indonesian Region (Извештај). United States Geological Survey Professional Papers. 1078. United States Government Printing Office. doi:10.3133/pp1078 .
- ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2020.
- ^ Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 7. ISBN 962-593-076-0.
- ^ „Warum wird diese Seite angezeigt?”. Informationsphere.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014.
Литература
уреди- Baab, Karen L.; McNulty, Kieran P.; Harvati, Katerina (2013). „Homo floresiensis Contextualized: A Geometric Morphometric Comparative Analysis of Fossil and Pathological Human Samples”. PLOS ONE. 8 (7): e69119. Bibcode:2013PLoSO...869119B. PMC 3707875 . PMID 23874886. doi:10.1371/journal.pone.0069119 .
- van den Bergh, Gerrit D.; Alloway, Brent V.; Storey, Michael; Setiawan, Ruly; Yurnaldi, Dida; Kurniawan, Iwan; Moore, Mark W.; Jatmiko; Brumm, Adam; Flude, Stephanie; Sutikna, Thomas; Setiyabudi, Erick; Prasetyo, Unggul W.; Puspaningrum, Mika R.; Yoga, Ifan (октобар 2022). „An integrative geochronological framework for the Pleistocene So'a basin (Flores, Indonesia), and its implications for faunal turnover and hominin arrival”. Quaternary Science Reviews (на језику: енглески). 294: 107721. doi:10.1016/j.quascirev.2022.107721.
- Brown, P.; Sutikna, T.; Morwood, M. J.; Soejono, R. P.; Jatmiko, Wayhu; Saptomo, E.; Rokus Awe Due; et al. (27. 10. 2004). „A new small-bodied hominin from the Late Pleistocene of Flores, Indonesia” (PDF). Nature. 431 (7012): 1055—1061. Bibcode:2004Natur.431.1055B. PMID 15514638. S2CID 26441. doi:10.1038/nature02999.
- Morwood, M. J.; Brown, P. Jatmiko; Sutikna, T.; Wahyu Saptomo, E.; Westaway, K. E.; Rokus Awe Due; Roberts, R. G.; Maeda, T.; Wasisto, S.; Djubiantono, T.; et al. (13. 10. 2005). „Further evidence for small-bodied hominins from the Late Pleistocene of Flores, Indonesia”. Nature. 437 (7061): 1012—1017. Bibcode:2005Natur.437.1012M. PMID 16229067. S2CID 4302539. doi:10.1038/nature04022.
- Argue, Debbie; Groves, Colin P. (21. 4. 2017). „The affinities of Homo floresiensis based on phylogenetic analyses of cranial, dental, and postcranial characters”. Journal of Human Evolution. 107: 107—133. PMID 28438318. doi:10.1016/j.jhevol.2017.02.006.
- Sutikna, Thomas; Tocheri, Matthew W.; Morwood, Michael J.; et al. (2016). „Revised stratigraphy and chronology for Homo floresiensis at Liang Bua in Indonesia”. Nature. 532 (7599): 366—369. Bibcode:2016Natur.532..366S. PMID 27027286. S2CID 4469009. doi:10.1038/nature17179. hdl:1885/109256.
- „Indonesia (Urban City Population): Provinces & Cities - Statistics & Maps on City Population”. Citypopulation.de. Приступљено 15. 9. 2014.
- „Local Government Asks People to Be Careful of Drought Hazard Threats”. Gaung NTB. 30. 3. 2010. Архивирано из оригинала 16. 3. 2012. г.
- Frode F. Jacobsen (2009). Hadrami Arabs in Present-day Indonesia: An Indonesia-oriented Group with an Arab Signature. Routledge. стр. 30. ISBN 978-1-134-01852-9.
- Donohue, Mark (2008-01-03). „The Papuan Language of Tambora”. Oceanic Linguistics. 46 (2): 520—537. ISSN 1527-9421. S2CID 26310439. doi:10.1353/ol.2008.0014.
- Roach, John (27. 2. 2006). „"Lost Kingdom" Discovered on Volcanic Island in Indonesia”. National Geographic News. National Geographic Society. Приступљено 13. 4. 2018.
- Noorduyn, J. (1987). „Makasar and the islamization of Bima”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde. 143 (2/3): 312—342. JSTOR 27863842. doi:10.1163/22134379-90003330. „"Sumbawa is a Portuguese corruption, Cumbava or Cimbava, of the original name Sambawa - possibly deriving from Sham- bhawa (Van Naerssen 1938:92) 'related to Shambhu', i.e. God Shiva"”
- Ariefiandy, Achmad; Purwandana, Deni; Azmi, Muhammad; Nasu, Sanggar Abdil; Mardani, Juna; Ciofi, Claudio; Jessop, Tim S. (фебруар 2021). „Human activities associated with reduced Komodo dragon habitat use and range loss on Flores”. Biodiversity and Conservation (на језику: енглески). 30 (2): 461—479. ISSN 0960-3115. doi:10.1007/s10531-020-02100-8.
- Veatch, E. Grace; Tocheri, Matthew W.; Sutikna, Thomas; McGrath, Kate; Wahyu Saptomo, E.; Jatmiko; Helgen, Kristofer M. (мај 2019). „Temporal shifts in the distribution of murine rodent body size classes at Liang Bua (Flores, Indonesia) reveal new insights into the paleoecology of Homo floresiensis and associated fauna”. Journal of Human Evolution (на језику: енглески). 130: 45—60. doi:10.1016/j.jhevol.2019.02.002.
- Meijer, Hanneke J.M.; Tocheri, Matthew W.; Due, Rokus Awe; et al. (2015). „Continental-style avian extinctions on an oceanic island” (PDF). Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 429: 163—170. doi:10.1016/j.palaeo.2015.03.041. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-10-15. г. — преко repository.si.edu.
- Rhodes W. Fairbridge (2000). The Encyclopedia of Oceanography
. Van Nostrand Reinhold Co. ISBN 0-442-15070-9. - National Geophysical Data Center. „Tsunami Events where Source Location Name includes bali sea”. Natural hazards. Приступљено 2007-10-09.
- „Chapter II (Geology of Timor-Leste)”. Atlas of mineral resources of the ESCAP region Volume 17 Geology and Mineral Resources of Timor-Leste (PDF). United Nations Economic and Social Commission for Asia and the Pacific. 24. 12. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 5. 2005. г.
- „Discovery of biggest exposed fault on Earth solves mystery of how abyss formed”. New Atlas (на језику: енглески). 2016-11-29. Приступљено 2019-08-25.
- „World's Largest Exposed Fault Covers Area Twice The Size Of Belgium”. IFLScience (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-25.
- Spalding, Mark D.; Fox, Helen E.; Allen, Gerald R.; Davidson, Nick; Ferdaña, Zach A.; Finlayson, Max; Halpern, Benjamin S.; Jorge, Miguel A.; Lombana, Al; Lourie, Sara A.; Martin, Kirsten D.; McManus, Edmund; Molnar, Jennifer; Recchia, Cheri A.; Robertson, James (2007). „Marine Ecoregions of the World: A Bioregionalization of Coastal and Shelf Areas”. BioScience. 57 (7): 573—583. doi:10.1641/B570707 .
- Wildiaries. BLUE WHALES OF THE BANDA SEA & FORGOTTEN ISLANDSАрхивирано 24 септембар 2017 на сајту Wayback Machine.
- Edwards J.. An Indo-Pacific Bottlenose Dolphin bow riding on the wake of a gigantic Blue Whale. Архивирано 24 септембар 2017 на сајту Wayback Machine
- Sarah. 2015. Sailing Through the Banda Sea. Small Girl Big Travels: Field Notes. Retrieved on 24 September 2017</ref> and Omura's whales.<ref>Ogata J. M.. 2017. Ambon – Banda Islands – Raja Ampat Архивирано 2 април 2019 на сајту Wayback Machine. Mermaid Liveaboards. Retrieved on 24 September 2017
