Хиландарска повеља Стефана Немање

Хиландарска повеља Стефана Немање је повеља из 1198. или 1199. године, коју је тада већ бивши српски велики жупан Стефан Немања (1166-1196), као монах Симеон, издао светогорском манастиру Хиландару, поводом оснивања те монашке установе. Сачувана је у оригиналу и налази се у ризници манастира Хиландара.[1][2]

Издање Хиландарске повеље Стефана Немање

Повеља је у контексту оснивања, односно обнове Хиландара као српског манастира имала изузетан црквени и културно-историјски значај.[3][4]

У повељи се између осталог наглашава:

Након оснивачке повеље Стефана Немање, настала је друга Хиландарска повеља, коју је између 1200. и 1202. године или нешто касније, између 1207. и 1208. године истом манастиру доделио његов син и наследник, српски велики жупан Стефан Немањић, потоњи првовенчани краљ.[5] Касније је издато још неколико хиландарских повеља, које су том манастиру додељивали потоњи српски владари и великаши.[6]

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди