Хуан Мелендес Валдес
Хуан Мелендес Валдес (Juan Meléndez Valdés,11. март 1754 – 24. мај 1817) био је шпански песник неокласицизма. [1][2]
| Хуан Мелендес Валдес | |
|---|---|
 Хуан Мелендес Валдес насликан од стране Франсиска де Гоје | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. март 1754. |
| Место рођења | Рибера де Фресно, Шпанија |
| Датум смрти | 24. мај 1817. (63 год.) |
| Место смрти | Монпеље, Француска |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Батиљо, Камаћова венчања |
Биографија
уредиРођен је у Рибери де Фресно, у данашњој провинцији Бадахоз. Предодређен од стране родитеља да постане свештеник, дипломирао је право у Саламанки, где је подучаван идејама француске филозофске школе. Године 1780. Освојио је награду шпанске академије са пасторалом Батиљо, писаном у стилу Гарсиласа де ла Веге, а следеће године упознао се са Ховељаносом, помоћу кога је добио посао професора у Саламанки 1783. Године. [3][2]
Пасторалне сцене из Камаћових венчања (1784) не надокнађују недостатак драматургије, али је дело ипак добило награду општине Мадрид. Збирка стихова, лиричних и пасторалних, објављена 1785. године, разлог је због кога је Мелендес Валдес био сматран првим песником свога доба. Овај успех подстакао га је да напусти своје место у Саламанки, и опроба своју срећу у политици. Још једном, пријатељство са Ховељаосом помогло му је да добије посао судије у Сарагоси, одакле се две године касније пребацио на место у суду правде у Ваљадолиду. Године 1797. Посветио је Годоју проширену едицију својих песама, чије су се новине састојале умногоме од неуспешних имитација Џона Милтона у Томсона; али је песник био награђен унапређењем на високу позицију у трезору Мадрида. [4]
Након пада Ховељаноса 1798. Године, Мелендес Валдес је отпуштен и истеран из престонице; вратио се 1808. Године и прихватио позицију Министра за јавну наставу 1811. Године под покровитељством Жозефа Бонапарте, против кога је раније говорио у својим тиховима. Сада је саблажњивао своје земљаке, пишући речи хвале упућене свом страном господару. Године 1813. Бежи у Але. Око 1812. Године унапређен је у члана Шпанске краљевске академије. Четири године касније умро је у беди у Монпељеу. Његови остаци пренесени су у Шпанију 1866. године, а 1900. Године и у Мадрид у Panteón de Hombres Ilustres. [5][4]
Мелендес Валдеса нико од Шпанаца његовог времена није превазишао када је у питању таленат и достигнућа, али његов неуспех био је његов карактер и дубока неискреност његових стихова. Имао је успешне моменте, и његова имитација Жан Секондс Басија била је приметна. Био је близак пријатељ са Франциском де Гојом. [6]
Спољашње везе
уреди- Радови Хуана Мелендеса Валдеса на LibriVox (јавно доступним аудиокњигама)
Референце
уреди- ^ Coughlin, Edward V.; Demerson, Georges (мај 1974). „Don Juan Melendez Valdes y su tiempo (1754-1817)”. Hispania. 57 (2): 373. ISSN 0018-2133. doi:10.2307/339847.
- ^ а б Coughlin, Edward V.; Cox, R. Merritt (децембар 1975). „Juan Melendez Valdes”. Hispania. 58 (4): 980. ISSN 0018-2133. doi:10.2307/339909.
- ^ „Juan Meléndez Valdés”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (на језику: шпански). Приступљено 2020-12-28.
- ^ а б Jack, W. Shaffer; Colford, William E.; Valdes, Juan Melendez (јул 1943). „Juan Melendez Valdes. A Study in the Transition from Neo-Classicism to Romanticism in Spanish Poetry”. Hispanic Review. 11 (3): 268. ISSN 0018-2176. doi:10.2307/469633.
- ^ Dowling, John; Polt, Juan H. R.; Demerson, Jorge; Valdes, Juan Melendez (1984). „Juan Melendez Valdes, Obras en verso”. Hispanic Review. 52 (4): 539. ISSN 0018-2176. doi:10.2307/473858.
- ^ Zavala, Iris M. (1966-07-01). „Georges Demerson, Don Juan Meléndez Valdés et son temps (1754-1817). Klincksieck, Paris, 1962; 666 pp.”. Nueva Revista de Filología Hispánica (NRFH). 18 (3/4): 500. ISSN 2448-6558. doi:10.24201/nrfh.v18i3/4.2935.