центрозом
Електронска микрографија цитокинезе у митози: центрозом означен стрелицом
Електронска микрографија цитокинезе у митози: центрозом означен стрелицом
Карактеристике органеле
присутна у: појединим еукариотским ћелијама
мембране: без мембрана
функција: организација микротубула

Део цитоплазме близу једра који садржи пар центриола, постављених међусобно под правим углом, назива се центрозом. Центрозом је органела која нема мембрану и није присутан у ћелијама биљака (осим неких алги и раставића) и јајним ћелијама сисара (човека). Центриоле имају облик цилиндра чији је зид изграђен од 9 група по 3 микротубуле (микроскопски ситне цевчице). Улога центриола је у организацији деобног вретена које омогућава кретање хромозома за време ћелијске деобе.

Грађу сличну центриолама имају трепље (цилије) и бичеви (флагеле) – дугачке, танке структуре које полазе са површине многих еукариотских ћелија и покривене су ћелијском мембраном. Грађа им је иста, а разликују се само у дужини – флагеле су дуже. (Прокариоте такође имају флагеле, али другачије структуре. Помоћу њих се крећу једноћелијски организми (бичари и трепљари међу протозоама) као и сперматозоиди многих животиња па и човека.

У основи сваке цилије и флагеле је базално телашце које има исти пречник као и цилија или флагела. Трепље и бичеви израстају из базалног телашца тако што се микротубуле слажу једна на другу, али се по једна микротубула у свакој групи губи. Тако се цилије и флагеле састоје од 9 група по 2 микротубуле које формирају цилиндар, а у његовом центру се налази још додатни пар микротубула.

Литература:

уреди
  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Спољашње везе

уреди