Fonokardiografija je dijagnostička metoda grafičkog prepoznavanja srčanih tonova i šumova, odnosno metoda kojom se mogu dobiti zapisi svih zvučnih fenomena srca, kako normalnih tako i patoloških, na papiru, sinhrono sa elektrokardiogramom.[1]

Fonokardiografija
Fonokardiogram i pulsiranje jugularne vene kod muškarca srednjeg rasta sa plućnom hipertenzijom (pritisak plućne arterije 70 mm Hg) uzrokovanom kardiomiopatijom. Pulsacija jugularne vene prikazana je istaknutim talasom, a da ne bude primećen c ili v talas. Fonokardiogram (četvrti levi međuprostor i srčani apeks) pokazuju šum izazvan trikuspidalnom insuficijencijom i šum ventrikularnog i atrijskog galopa.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija
MKB-9-CM89.55

Fonokardiografija je dodatak auskultaciji, jer omogućava da se čuju čak i oni tonova i šumova koji se javljaju tokom rada srca, a ne čuju se uz pomoć stetoskopa.[2] Prema tome fonokardiograf, omogućava ispitivaču da registruje i najslabije prepoznatljive zvukove koje srce emituje kada ritmički pumpa krv, kroz srčane šupljine i zalistke. Uz pomoć ovog zapsia a u skladu sa trajanjem snimljenih zvukova, intervalima između njih, prisustva promena u tonovima i dodatnihšumova, moguće je saznati o prisustvu određenih patoloikih stanja na srcu.[3]

Istorija

уреди

Saznanja o zvukovima koje stvara srce datira iz drevnih vremena. Ideja o razvoju instrumenta za njihovo snimanje možda seže u vreme Roberta Hookea (1635–1703.), Koji je napisao „Takođe može postojati mogućnost otkrivanja unutrašnjih pokreta i delovanja tela - bilo životinjskih, biljnih ili ljudskih, uz pomoć zvuka koji stvaraju “.[4][5]

Najraniji poznati primeri fonokardiografije datiraju iz 1800-ih, dok je oprema za praćenje i fonokardiografsko osluškivanje srca razvijena tek tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka. Standardizacija je započela 1950. godine, kada je u Parizu održana prva međunarodna konferencija.[4]

Sistem za fonokardiografsko snimanje proizveden od strane kompanije Beckman Instruments korišćen je na bar jednom od svemirskih letova u Projekta Blizanci (1965-1966) za praćenje otkucaja srca astronauta u letu. Bio je to jedan od mnogih Beckmanovih instrumenata specijalizovanih za NASA i koje ona i danas koristi. [6]

John Keefer podneo je patent za simulator fonokardiograma 1970. godine, dok je bio zaposlenik američke vlade. Originalni opis patenta ukazuje da je reč o uređaju koji preko električnog napona oponaša zvuke ljudskog srca. [7]

Značaj ove metod ogleda se u tome što ona vrši zapis srčanih zvukova kako normalnih tako i patoloških i analizira njihovo trajanje (deo sistole, dijastole ili čitav njihov interval) i njihov karakter, i time pomaže u verifikovanju šumova i tonova u dijagnozi stečenih i/ili urođenih srčanih mana i objektiviziranju (grafičkom potvrdom) onoga što se utvrdi auskultacijom bolesnika.[5]

Takođe, fonokardiografija omogućuje i uvid u trajanje pojedinih delova srčanog ciklusa, kao i njihovo merenje (npr elektromehanička sistola traje od Q-zupca do drugog aortnog tona, a mehanička sistola srca od prvog do drugog tona srca).[2]

Kako je fonokardiografija procedura koja praktično nema kontraindikacija, jer je potpuno sigurna i bezbolna, ona se propisuje i pacijentima koji su u teškom stanju.[8][9]

 
Grafički zapis srčanih tonova

Indikacije

уреди
 
Dijagram različitih parametara u srčanom ciklusa, uključujući i fonokardiogram na dnu slike

Fonokardiografija je namenjena pacijentima:[10]

  • koji pate od bilo kakvih defekata valvularnog aparata,[11][12]
  • pulmonalne stenoze,[13][14]
  • mitralna stenoza.[15]
  • urođenih anomalija srca,[16][17]
  • reumatizma, koji je praćen upalom organa.
  • koji se žale na kratak dah tokom vežbanja, ili bol u grudima i srcu,
  • koji su ranije imali infarkt miokarda,
  • koji imaju povećanu veličinu srca,
  • koji su imali strašne zvukove tokom pregleda sa stetoskopom.[18]

Kontraindikacije

уреди

Iako je metoda bezbedna i u načelu bez kontraindikacija, ipak postoji nekoliko relativnih kontraindikacija zbog kojih se fonokardiografski mikrofon ne može pričvrstiti na grudni koš.Ovi faktori uključuju:

  • tešku gojaznost,
  • oštećenja integriteta kože dojke (povrede, opekotine ili rane).
  • pacijente koji piju kafu ujutro, jer time povećavaju krvni pritisak, što znači da će rezultat biti nepouzdani.

Nedostaci

уреди

I pored brojnih dobrih strana, metoda fonokardiografije ima i određene nedostatke:

  • veoma slabu osetljivost uređaja u odnosu na ljudsko uvo, tako da npr. slabi zvuci koje lekar dobro čuje i koji se mogu razlikovati tokom auskultacije, neće biti vidljiv na fonokardiogramu.
  • nemoguće je odrediti prirodu buke, čak i ako je subjektivna, što je prilično jedinstveno u nekim slučajevima patoloških oboljenja srčanih zalistaka,
  • u slučaju pomeranja srca ili dilatacije i hipertrofije njenih komera, veoma je teško naći mesto gde bi trebalo da se postavi fonokardiografski mikrofon.
  1. ^ Don Michael TA. Auscultation of the Heart: A Cardiophonetic Approach. McGraw Hill 1998; 392.
  2. ^ а б „The Phonocardiogram (PCG) | eKuore mHealth Devices”. eKuore (на језику: енглески). 2018-04-23. Приступљено 2021-01-18. [мртва веза]
  3. ^ Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B. Kardiologija. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 2011.
  4. ^ а б Sprague, H. B. (December 1957). "History and Present Status of Phonocardiography". IRE Transactions on Medical Electronics. PGME-Sprague, Howard B. (1957). „History and Present Status of Phonocardiography”. IRE Transactions on Medical Electronics. 9: 2—3. ISSN 0097-1049. doi:10.1109/IRET-ME.1957.5008615. 
  5. ^ а б Dimond, E. Grey; Benchimol, A. (3. 3. 1961). „PHONOCARDIOGRAPHY”. California Medicine. 94 (3): 139—146. ISSN 0008-1264. PMC 1575791 . PMID 13722948. 
  6. ^ „Beckman Instruments Supplying Medical Flight Monitoring Equipment” (PDF). Space News Roundup. 3. 3. 1965. стр. 4—5. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 08. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2019. 
  7. ^ M, Keefer John (28. 4. 1970), Phonocardiogram simulator, Приступљено 7. 12. 2019 
  8. ^ „Non-invasive methods for the assessment of cardiac function.”. California Medicine. 119 (3): 21—37. 1973. ISSN 0008-1264. PMC 1455243 . PMID 4270111. 
  9. ^ Amiri, Amir; Abtahi, Mohammadreza; Constant, Nick; Mankodiya, Kunal (2017). „Mobile Phonocardiogram Diagnosis in Newborns Using Support Vector Machine”. Healthcare. 5 (1): 16. PMC 5371922 . PMID 28335471. doi:10.3390/healthcare5010016 . 
  10. ^ Sotaquirá, Miguel; Alvear, Demián; Mondragón, Misael (2018-10-03). „Phonocardiogram classification using deep neural networks and weighted probability comparisons”. Journal of Medical Engineering & Technology. 42 (7): 510—517. ISSN 0309-1902. PMID 30773957. doi:10.1080/03091902.2019.1576789. 
  11. ^ BENCHIMOL, A.; DIMOND, E. G.; SHEN, Y. (јун 1960). „Ejection time in aortic stenosis and mitral stenosis. Comparison Between the Direct and Indirect Arterial Tracings with Special Reference to Preand Postoperative Findings”. American Journal of Cardiology. 5: 728—743. 
  12. ^ LEATHAM, A.; GRAY, I. (април 1956). „Auscultatory and phonocardiographic signs of atrial septal defect”. British Heart Journal. 18 (2): 193—208. PMC 479578 . PMID 13315849. doi:10.1136/hrt.18.2.193. .
  13. ^ DIMOND, E. G.; BENCHIMOL, A. (јануар 1960). „Phonocardiography in pulmonary stenosis: special correlation between hemodynamics and phonocardiographic findings”. Annals of Internal Medicine. 52: 145—162. PMID 13816816. doi:10.7326/0003-4819-52-1-145. .
  14. ^ LEATHAM, A.; WEITZMAN, D. (јул 1957). „Auscultatory and phonocardiographic signs of pulmonary stenosis”. British Heart Journal. 19 (3): 303—317. PMC 479632 . PMID 13446314. doi:10.1136/hrt.19.3.303. 
  15. ^ HULTGREN H, LEO T (мај 1959). „Phonocardiographic features of combined mitral stenosis and insufficiency”. Medicine (Baltimore). 38 (2): 103—118. PMID 13656163. doi:10.1097/00005792-195905000-00002. .
  16. ^ DIMOND, E. G.; BENCHIMOL, A. (септембар 1959). „Phonocardiography in atrial septal defect: correlation between hemodynamics and phonocardiographic findings”. American Heart Journal. 58 (3): 343—356. doi:10.1016/0002-8703(59)90151-6. .
  17. ^ „Apical diastolic murmurs in congenital heart disease; the rarity of Lutembacher's syndrome”. American Heart Journal. 43 (5): 691—706. мај 1952. doi:10.1016/0002-8703(52)90044-6. .
  18. ^ VOGELPOEL, L.; SCHRIRE, V. (мај 1955). „The role of auscultation in the differentiation of Fallot's tetralogy from severe pulmonary stenosis with intact ventricular septum and right-to-left interatrial shunt”. Circulation. 11 (5): 714—732. doi:10.1161/01.CIR.11.5.714. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди

  Mediji vezani za članak Fonokardiografija na Vikimedijinoj ostavi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).