Fonokardiografija
Fonokardiografija je dijagnostička metoda grafičkog prepoznavanja srčanih tonova i šumova, odnosno metoda kojom se mogu dobiti zapisi svih zvučnih fenomena srca, kako normalnih tako i patoloških, na papiru, sinhrono sa elektrokardiogramom.[1]
Fonokardiografija | |
---|---|
Fonokardiogram i pulsiranje jugularne vene kod muškarca srednjeg rasta sa plućnom hipertenzijom (pritisak plućne arterije 70 mm Hg) uzrokovanom kardiomiopatijom. Pulsacija jugularne vene prikazana je istaknutim talasom, a da ne bude primećen c ili v talas. Fonokardiogram (četvrti levi međuprostor i srčani apeks) pokazuju šum izazvan trikuspidalnom insuficijencijom i šum ventrikularnog i atrijskog galopa. | |
Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Specijalnost | kardiologija |
MKB-9-CM | 89.55 |
Fonokardiografija je dodatak auskultaciji, jer omogućava da se čuju čak i oni tonova i šumova koji se javljaju tokom rada srca, a ne čuju se uz pomoć stetoskopa.[2] Prema tome fonokardiograf, omogućava ispitivaču da registruje i najslabije prepoznatljive zvukove koje srce emituje kada ritmički pumpa krv, kroz srčane šupljine i zalistke. Uz pomoć ovog zapsia a u skladu sa trajanjem snimljenih zvukova, intervalima između njih, prisustva promena u tonovima i dodatnihšumova, moguće je saznati o prisustvu određenih patoloikih stanja na srcu.[3]
Istorija
уредиSaznanja o zvukovima koje stvara srce datira iz drevnih vremena. Ideja o razvoju instrumenta za njihovo snimanje možda seže u vreme Roberta Hookea (1635–1703.), Koji je napisao „Takođe može postojati mogućnost otkrivanja unutrašnjih pokreta i delovanja tela - bilo životinjskih, biljnih ili ljudskih, uz pomoć zvuka koji stvaraju “.[4][5]
Najraniji poznati primeri fonokardiografije datiraju iz 1800-ih, dok je oprema za praćenje i fonokardiografsko osluškivanje srca razvijena tek tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka. Standardizacija je započela 1950. godine, kada je u Parizu održana prva međunarodna konferencija.[4]
Sistem za fonokardiografsko snimanje proizveden od strane kompanije Beckman Instruments korišćen je na bar jednom od svemirskih letova u Projekta Blizanci (1965-1966) za praćenje otkucaja srca astronauta u letu. Bio je to jedan od mnogih Beckmanovih instrumenata specijalizovanih za NASA i koje ona i danas koristi. [6]
John Keefer podneo je patent za simulator fonokardiograma 1970. godine, dok je bio zaposlenik američke vlade. Originalni opis patenta ukazuje da je reč o uređaju koji preko električnog napona oponaša zvuke ljudskog srca. [7]
Značaj
уредиZnačaj ove metod ogleda se u tome što ona vrši zapis srčanih zvukova kako normalnih tako i patoloških i analizira njihovo trajanje (deo sistole, dijastole ili čitav njihov interval) i njihov karakter, i time pomaže u verifikovanju šumova i tonova u dijagnozi stečenih i/ili urođenih srčanih mana i objektiviziranju (grafičkom potvrdom) onoga što se utvrdi auskultacijom bolesnika.[5]
Takođe, fonokardiografija omogućuje i uvid u trajanje pojedinih delova srčanog ciklusa, kao i njihovo merenje (npr elektromehanička sistola traje od Q-zupca do drugog aortnog tona, a mehanička sistola srca od prvog do drugog tona srca).[2]
Kako je fonokardiografija procedura koja praktično nema kontraindikacija, jer je potpuno sigurna i bezbolna, ona se propisuje i pacijentima koji su u teškom stanju.[8][9]
Indikacije
уредиFonokardiografija je namenjena pacijentima:[10]
- koji pate od bilo kakvih defekata valvularnog aparata,[11][12]
- pulmonalne stenoze,[13][14]
- mitralna stenoza.[15]
- urođenih anomalija srca,[16][17]
- reumatizma, koji je praćen upalom organa.
- koji se žale na kratak dah tokom vežbanja, ili bol u grudima i srcu,
- koji su ranije imali infarkt miokarda,
- koji imaju povećanu veličinu srca,
- koji su imali strašne zvukove tokom pregleda sa stetoskopom.[18]
Kontraindikacije
уредиIako je metoda bezbedna i u načelu bez kontraindikacija, ipak postoji nekoliko relativnih kontraindikacija zbog kojih se fonokardiografski mikrofon ne može pričvrstiti na grudni koš.Ovi faktori uključuju:
- tešku gojaznost,
- oštećenja integriteta kože dojke (povrede, opekotine ili rane).
- pacijente koji piju kafu ujutro, jer time povećavaju krvni pritisak, što znači da će rezultat biti nepouzdani.
Nedostaci
уредиI pored brojnih dobrih strana, metoda fonokardiografije ima i određene nedostatke:
- veoma slabu osetljivost uređaja u odnosu na ljudsko uvo, tako da npr. slabi zvuci koje lekar dobro čuje i koji se mogu razlikovati tokom auskultacije, neće biti vidljiv na fonokardiogramu.
- nemoguće je odrediti prirodu buke, čak i ako je subjektivna, što je prilično jedinstveno u nekim slučajevima patoloških oboljenja srčanih zalistaka,
- u slučaju pomeranja srca ili dilatacije i hipertrofije njenih komera, veoma je teško naći mesto gde bi trebalo da se postavi fonokardiografski mikrofon.
Izvori
уреди- ^ Don Michael TA. Auscultation of the Heart: A Cardiophonetic Approach. McGraw Hill 1998; 392.
- ^ а б „The Phonocardiogram (PCG) | eKuore mHealth Devices”. eKuore (на језику: енглески). 2018-04-23. Приступљено 2021-01-18.[мртва веза]
- ^ Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B. Kardiologija. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 2011.
- ^ а б Sprague, H. B. (December 1957). "History and Present Status of Phonocardiography". IRE Transactions on Medical Electronics. PGME-Sprague, Howard B. (1957). „History and Present Status of Phonocardiography”. IRE Transactions on Medical Electronics. 9: 2—3. ISSN 0097-1049. doi:10.1109/IRET-ME.1957.5008615.
- ^ а б Dimond, E. Grey; Benchimol, A. (3. 3. 1961). „PHONOCARDIOGRAPHY”. California Medicine. 94 (3): 139—146. ISSN 0008-1264. PMC 1575791 . PMID 13722948.
- ^ „Beckman Instruments Supplying Medical Flight Monitoring Equipment” (PDF). Space News Roundup. 3. 3. 1965. стр. 4—5. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 08. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2019.
- ^ M, Keefer John (28. 4. 1970), Phonocardiogram simulator, Приступљено 7. 12. 2019
- ^ „Non-invasive methods for the assessment of cardiac function.”. California Medicine. 119 (3): 21—37. 1973. ISSN 0008-1264. PMC 1455243 . PMID 4270111.
- ^ Amiri, Amir; Abtahi, Mohammadreza; Constant, Nick; Mankodiya, Kunal (2017). „Mobile Phonocardiogram Diagnosis in Newborns Using Support Vector Machine”. Healthcare. 5 (1): 16. PMC 5371922 . PMID 28335471. doi:10.3390/healthcare5010016 .
- ^ Sotaquirá, Miguel; Alvear, Demián; Mondragón, Misael (2018-10-03). „Phonocardiogram classification using deep neural networks and weighted probability comparisons”. Journal of Medical Engineering & Technology. 42 (7): 510—517. ISSN 0309-1902. PMID 30773957. doi:10.1080/03091902.2019.1576789.
- ^ BENCHIMOL, A.; DIMOND, E. G.; SHEN, Y. (јун 1960). „Ejection time in aortic stenosis and mitral stenosis. Comparison Between the Direct and Indirect Arterial Tracings with Special Reference to Preand Postoperative Findings”. American Journal of Cardiology. 5: 728—743.
- ^ LEATHAM, A.; GRAY, I. (април 1956). „Auscultatory and phonocardiographic signs of atrial septal defect”. British Heart Journal. 18 (2): 193—208. PMC 479578 . PMID 13315849. doi:10.1136/hrt.18.2.193. .
- ^ DIMOND, E. G.; BENCHIMOL, A. (јануар 1960). „Phonocardiography in pulmonary stenosis: special correlation between hemodynamics and phonocardiographic findings”. Annals of Internal Medicine. 52: 145—162. PMID 13816816. doi:10.7326/0003-4819-52-1-145. .
- ^ LEATHAM, A.; WEITZMAN, D. (јул 1957). „Auscultatory and phonocardiographic signs of pulmonary stenosis”. British Heart Journal. 19 (3): 303—317. PMC 479632 . PMID 13446314. doi:10.1136/hrt.19.3.303.
- ^ HULTGREN H, LEO T (мај 1959). „Phonocardiographic features of combined mitral stenosis and insufficiency”. Medicine (Baltimore). 38 (2): 103—118. PMID 13656163. doi:10.1097/00005792-195905000-00002. .
- ^ DIMOND, E. G.; BENCHIMOL, A. (септембар 1959). „Phonocardiography in atrial septal defect: correlation between hemodynamics and phonocardiographic findings”. American Heart Journal. 58 (3): 343—356. doi:10.1016/0002-8703(59)90151-6. .
- ^ „Apical diastolic murmurs in congenital heart disease; the rarity of Lutembacher's syndrome”. American Heart Journal. 43 (5): 691—706. мај 1952. doi:10.1016/0002-8703(52)90044-6. .
- ^ VOGELPOEL, L.; SCHRIRE, V. (мај 1955). „The role of auscultation in the differentiation of Fallot's tetralogy from severe pulmonary stenosis with intact ventricular septum and right-to-left interatrial shunt”. Circulation. 11 (5): 714—732. doi:10.1161/01.CIR.11.5.714.
Literatura
уреди- Bogdanović, V., Božić, I., Gavrovska, A., Stojić, V., & Jakovljević, V. [2013]. Fonokardiografska detekcija prolapsa mitralne valvule upotrebom arteficijalne neuronske mreže. Vesna, Bogdanovic; Ivan, Bozic; Ana, Gavrovska; Vladislava, Stojic; Vladimir, Jakovljevic (2013). „Phonocardiography-based mitral valve prolapse detection using an artificial neural network”. Serbian Journal of Experimental and Clinical Research. 14 (3): 113—120. doi:10.5937/sjecr14-4436..
- Almasi, Ali; Shamsollahi, Mohammad-Bagher; Senhadji, Lotfi (1. 8. 2011). A dynamical model for generating synthetic Phonocardiogram signals. Conference Proceedings. 2011. стр. 5686—5689. ISBN 978-1-4577-1589-1. ISSN 1557-170X. PMC 3390312 . PMID 22255630. doi:10.1109/IEMBS.2011.6091376.
- Mizuno, Atsushi; Niwa, Koichiro; Shirai, Takeaki; Shiina, Yumi (1. 1. 2015). „Phonocardiogram in adult patients with tetralogy of Fallot”. Journal of Cardiology (на језику: енглески). 65 (1): 82—86. ISSN 0914-5087. PMID 24842232. doi:10.1016/j.jjcc.2014.03.011. Приступљено 2. 6. 2016.
- Chernecky, Cynthia C.; Berger, Barbara J. (2007). Laboratory Tests and Diagnostic Procedures (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1416066835. Приступљено 27. 11. 2016.
Spoljašnje veze
уредиMediji vezani za članak Fonokardiografija na Vikimedijinoj ostavi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |