Juiti,[2] Sibirski Juiti, Sibirski Jupici,[3] Sibirski Eskimi[3] ili Azijski Eskimi[4] (rus. Эскимосы) su Eskimi Jupici koji obitavaju na obalama Čukotskog poluostrva na dalekom severoistoku Rusije u Ruskoj Federaciji i na ostrvu Sent Lorens na Aljasci u SAD. Juiti uključuju tri podgrupe Čaplince, Naukance i Sirenikce. Svaka od ovih grupa upotrebljava ili je upotrebljavala poseban jezik (čaplinski (ili centralnosibirsko jupički), naukanski i sirenički). Ovi jezici pripadaju jupičkoj grani eskimskih jezika eskimsko-aleutske familije jezika.

Juiti u Sibiru
Sibirska Juitkinja sa kljovom morža
Ukupna populacija
≈ 3.000
Regioni sa značajnom populacijom
 Rusija1.728[1]
 Sjedinjene Američke Države1.100
Jezici
sibirski juitski jezici, ruski jezik, engleski jezik
Religija
Šamanizam
Srodne etničke grupe
Alutiti, Centralnоаljaski Jupici

Ime Juit (rus. Юит, množina: Юиты) im je zvanično pripisano 1931. godine, za vreme kratke kampanje podrške starosedelačkih kultura Sovjetskog Saveza.[5] Oni sebe samooznačavaju Jupigitima (rus. Йупигыт) sa značenjem „pravi ljudi”.

Iščezli sirenički jezik kojim su govorili Sirenički Eskimi iz sela Sireniki, pokazivao je mnogo osobenosti u poređenju sa ostalim eskimskim jezicima. Govornici ovog jezika se ne mogu sporazumevati sa susedima Eskimima koji govore druge sibirsko-jupičke jezike.[6] Postoje različiti stavovi o klasifikaciji ovog jezika, nekada je svrstan u jupičku, a nekad u posebnu treću granu (pored jupičke i inuitske grane) eskimskih jezika.

Juiti se dele na tri plemena:

 
Sibirska juitska naselja (u Rusiji i SAD): govornici naukanskog (roze), govornici centralnosibirsko jupičkog (crveno) i govornici sireničko eskimskog (crveno oivičeno žutom)

Tradicionalne rukotvorine

уреди

Juiti na Sent Lorensu žive u selima Savunga i Gambel, i nadaleko su poznati po svojim veštinama rezbarenja kljova morža i kosti kitova, ali takođe i kosti za filtriranje kod grenlanskog kita. To čak podrazumeva pomerajuće skulpture sa komplikovanim koturom koji pokazuje scene lova na morževe ili tradicionalnog plesa.

Mesto stanovanja

уреди

Zimska zdanja Čaplinaca (Ungazighmiit) su okruglog ili kupolastost oblika. Nazivaju se „jarange” u literaturi, ali se slične strukture odnose na građevine Čukčija. Na jeziku Čaplinaca, njihovo ime je /məŋtˈtəʁaq/.[7] U zadnjem delu jaranga se nalazi mala prostorija, the /aːɣra/, koja se koristi za život i spavanje. Ona je odvojena od spoljnog, daljeg i hladnijeg dela jarange pomoću koža irvasa i trave i sve to podupreto strukturom sličnoj kavezu. Domaćinski poslovi se obavljaju u predvorju jarange, ispred unutrašnjeg glavnog dela, gde se u čuva večina posuđa. Dok traju zimske oluje i tokom noći, u tim delovima jarange borave i psi. Ova soba koja se koristi za razne stvari se naziva /naˈtək/.[8]

Postoje i druge građevine kod Čaplinaca: /aːwχtaq/ modernizovani tip jarangi,[9] i /pəˈɬʲuk/ koja se upotrebljava leti.[10]

Šamanizam

уреди

U mnogim eskimskim kulturama postoji čovek koji se smatra mediatorom (između čoveka i bića u koje se veruje) — najčešće se naziva „šaman” u literaturi. Iako su eskimske kulture daleko od homogenih (imaju sličnosti), šamanizam među Eskimima ima puno varijanti.

Sibirski Juiti takođe imaju šamane.[11][12] U poređenju sa varijantom šamanizma kod američkih Eskima, šamanizam sibirskih Juita naglašava značaj održavanja dobrog odnosa sa morskim životinjama.[13] Ungazighmiiti ili Čaplinci (najveća grupa Sibirskih Eskima) su imali /aˈliɣnalʁi/, koji je dobijao poklone zbog vršenja šamanskih obreda i lečenja. Ova isplata ima posebno ime, /aˈkiliːɕaq/ — na njihovom jeziku ima mnogo imena za različite poklone i nagrade i ovo je jedno od njih.[14] (Mnogi pokloni i reči koji upotrebljavaju su vezani za kulturu kao što su festivali, sklapanje brakova itd.;[14] ili za pravljenje suptilnih razlika sa stvarima u smislu: „stvar, data nekome jer nema ni jednu”, „stvar, data, nije prosio za nju”, „stvar, data nekome kao nikome do sada”, „stvar, data u zamenu” i tako dalje.[15]).

Davanje imena

уреди

Slično za nekoliko eskimskih kultura, davanje imena novorođenčadi kod Sibirskih Juita uključuje neku preminulu osobu i da se kroz davanje imena detetu, te osobe reinkarniraju. Čak se pre rođenje deteta detaljno analiziraju snovi i događaji koji prethode rođenju. Posle rođenja deteta, fizičke osobine deteta se porede sa osobom koja je preminula. Davanje imena je jako bitno - ukoliko dete po rođenju umre, znači da joj/njemu je dato „pogrešno” ime. U slučaju bolesti, za davanje dodatnih imena se veruje da se može pomoći u izlečenju.[16]

Amajlije

уреди

Amajlije se mogu pojaviti u mnogo oblika i mogu štititi pojedinačnu osobu koja ih nosi ili celu porodicu. Takođe postoje lovačke amajlije. Neki od primera su:

  • glava vrane koja vidi na ulazu u kuću predstavlja porodičnu amajliju;[17]
  • figurina izrezbarena u kamenu u obliku morževe ili pseće glave se nosi kao individualna amajlija;[18]
  • lovne amajlije se okače na nešto ili se nose.[17] Slikovni prikaz kitova ubica na alatima morskih lovaca,[12] videti šta označava verovanje u ovog morskog sisara u daljem tekstu.

Koncepti koji se tiču živog sveta

уреди

Orka, vuk,[12][19][20] gavran, pauk,[21] i kit[22][23] su značajni i najčešće upotrebljavani motivi. To se u folkloru (bajkama) najbolje vidi. Na primer, pauk koji spašava život devojčici.[21][24] je narativni motiv koji opisuje pauka kao dobronamernu osobu ili stvorenje, koje ljude spašava svojoj paučinom, podižući ih u visine kada naiđe opasnost. Ovo je predstavljeno u mnogim pričama Sireničkih Eskima.[25]

Veruje se da se mamac za lovljenje morskih životinja može vratiti u more i da se od njega opet načini kompletna životinja. Zato nikada nisu lomili kosti, samo su ih sekli kod zglobova.[26]

Kit ubica i vuk

уреди

U pričama i verovanjima ovih ljudi, vuk i kit ubica se smatraju identičnim: kit ubica može postati vuk i obrnuto. Tokom zime se pojavljuju u obliku vuka, a tokom leta imaju formu kita ubice.[12][13][19][20] Za kita ubicu se veruje da pomaže ljudima prilikom lova na moru — na brodovima se često nalazi kao amajlija urezane na stranama brodova ili se prave male drvene amajlije koje se kače na pojaseve lovaca.[12] Takođe se male žrtve priklanjaju kitovima ubicama bacanjem duvana u more njima jer se verovalo da to pomaže lovcima za lov na morževe.[27] Verovalo se da orka pomaže lovcima čak iako je u obliku vuka - vuk tera irvase da dozvole sebi da budu ubijeni od strane lovaca.[13]

Verovalo se da samo ljudi koji su odabrani od strane duha mora mogu da love kitove. Lovac mora da zamoli kita da ga ubije: kit se mora tretirati sa poštovanjem, kao gost. Kao što dobar domaćin nikada ne ostavlja tek stiglog gosta samog. Tome slično, ubijeni kit ne sme biti ostavljen sam od strane lovca koji ga je ubio. Kao i gost, on ne sme biti povređen ili ne sme se dozvoliti da bude tužan. On se mora zabavljati (npr. perkusijalnom muzikom, dobrom hranom). Prilikom sledeće seobe kitova (kitovi migriraju dva puta godišnje, na proleće idu na sever, a na jesen se vraćaju na jug), prethodno ubijeni kit se ispraća nazad ritualnim obredom. Ako je ubijeni kit bio zadovoljan (tokom polugodišnjeg perioda gostovanja), može se očekivati da će se jato opet vratiti, a to opet znači da će naredne sezone lova na kita biti uspešne.[22][23]

Nebeski koncepti

уреди

U pričama se nebo prikazuje kao zasvođeni trezor. Nebeska bića formiraju rupe u njemu: iza ovog trezora se nalazi specijalno svetli prostor.[28]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Официальный сайт Всероссийской переписи населения 2010 года. Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  2. ^ Меновщиков Г. А., Арутюнов С. А., Членов М. А. Эскимосские сказки и мифы. — Наука, 1988.
  3. ^ а б Минц Л. М. Расы и народы. — ОЛМА Медиа Групп, 2007.
  4. ^ Академия наук СССР, Институт этнографии имени Н. Н. Миклухо-Маклая. Советская этнография. — Издательство Академии наук СССР, 1979.
  5. ^ Джарылгасинова Р. Ш., Никонов В. А. Этническая ономастика. — Наука, 1984.
  6. ^ Menovshchikov 1990: 70
  7. ^ Рубцова 1954, стр. 514
  8. ^ Рубцова 1954, стр. 100–101
  9. ^ Рубцова 1954, стр. 518–520.
  10. ^ Рубцова 1954, стр. 521.
  11. ^ Menovščikov 1968, стр. 442.
  12. ^ а б в г д Духовная культура (Spiritual culture) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2007), subsection of Support for Siberian Indigenous Peoples Rights (Подержка прав коренных народов Сибири) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2007) — see the section on Eskimos Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2007)
  13. ^ а б в Vajda, Edward J. „Siberian Yupik (Eskimo)”. East Asian Studies. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  14. ^ а б Рубцова 1954, стр. 173
  15. ^ Рубцова 1954, стр. 62.
  16. ^ Burch & Forman (1988), стр. 90
  17. ^ а б Рубцова 1954, стр. 380
  18. ^ Рубцова 1954, стр. 380, 551–552.
  19. ^ а б Рубцова (1954), стр. 156 (videti priču Dečak siroče i njegova sestra)
  20. ^ а б Menovščikov 1968, стр. 439, 441
  21. ^ а б Menovščikov 1968, стр. 440–441
  22. ^ а б Menovščikov 1968, стр. 439–440
  23. ^ а б Рубцова 1954, стр. 218
  24. ^ Рубцова 1954, tale 13, sentences (173)–(235)
  25. ^ Меновщиков (1964), стр. 161–162 163 (= 165)
  26. ^ Рубцова 1954, стр. 379.
  27. ^ (језик: руски) A radio interview with Russian scientists about Asian Eskimos
  28. ^ Рубцова 1954, стр. 196.

Engleske

уреди
  • Меновщиков, Г. А. (1962). Грамматиκа языка азиатских эскимосов. Часть первая. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1962). Grammar of the language of Asian Eskimos. Vol. I. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Меновщиков, Г. А. (1964). Язык сиреникских эскимосов. Фонетика, очерк морфологии, тексты и словарь. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1964). Language of Sireniki Eskimos. Phonetics, morphology, texts and vocabulary. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Рубцова, Е. С. (1954). Материалы по языку и фольклору эскимосов (чаплинский диалект) (на језику: руски). Москва • Ленинград: Академия Наук СССР.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Rubcova, E. S. (1954). Materials on the Language and Folklore of the Eskimoes, Vol. I, Chaplino Dialect. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 

Dodatna literatura

уреди
  • Krupnik, Igor, and Nikolay Vakhtin. 1997. "Indigenous Knowledge in Modern Culture: Siberian Yupik Ecological Legacy in Transition". Arctic Anthropology. 34, no. 1: 236.

Spoljašnje veze

уреди
Fotografije
  • „Архивирана копија” Поселок Унгазик (Чаплино) (на језику: руски). Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) Российской академии наук. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2017.  Rendering in English: Ungaziq settlement, Kunstkamera, Russian Academy of Sciences.
  • „Ungazik settlement”. Kunstkamera, Russian Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 05. 05. 2009. г. Приступљено 08. 09. 2017.  Ungaziq is the name-giving settlement for the largest Siberian Yupik group, Ungazighmiit. Enlarged versions of the above series, select with the navigation arrows or the form.
  • „Архивирана копија” Поселок Наукан (на језику: руски). Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) Российской академии наук. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2017.  Rendering in English: Naukan settlement, Kunstkamera, Russian Academy of Sciences.
  • „Naukan settlement”. Kunstkamera, Russian Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 09. 02. 2012. г. Приступљено 08. 09. 2017.  Enlarged versions of the above series, select with the navigation arrows or the form.
  • Geist, O. W. (photo by) (1927). „Gut parka”. Alaska Native Collections. Anchorage Museum of History and Art. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017.  “Nita Tokoyu of Gambell, St. Lawrence Island, sews a gut parka with Kakhsogon (left) and Wiyi (right) standing by".
  • Choris, Ludovik (illustration by) (c. 1825). „House interior”. Alaska Native Collections. Anchorage Museum of History and Art. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017.  “Yupik men wear gut parkas in this image of a St. Lawrence Island house interior, c1825".