MuPAD је рачунарски алгебарски систем. Првобитно развијан од стране MuPAD истраживачке групе на универзитету у Падерборну, у Немачкој, док 1997. развој није преузела фирма SciFace Software GmbH & Co. KG у кооперацији са MuPAD развојном групом и партнерима са осталих универзитета.

MuPAD
Програм MuPAD покренут на оперативном систему Windows Vista
Програм MuPAD покренут на оперативном систему Windows Vista
Програмер(и)The Mathworks Inc.
Стабилно издање
Верзија 6.0.0 (R2014a)
Оперативни системWindows, ОС Икс, Линукс
ТипРачунарски алгебарски систем
ЛиценцаВласнички софтвер
Веб-сајтmathworks.com/discovery/mupad.html

До јесени 2005., верзија "MuPAD Light" је била у понуди бесплатно у сврхе истраживања и едукације. Како се матични институт развојне групе MuPAD угасио, само је верзија "MuPAD Pro" постала доступна за куповину.

Језгро MuPAD-а је у пакету са додацима Scientific Notebook и Scientific Workplace. Претходне верзије MuPAD Pro-a су биле у пакету са језиком SciLab. У верзији MathCAD 14, Mupad је преузет као CAS покретач.

Септембра 2008, SciFace је купљен од стране корпорације MathWorks а MuPAD код је укључен у Symbolic Math Toolbox додатак за MATLAB. 28. септембра 2008., MuPAD је повучен са тржишта као софтверски производ.[1] Још увек је доступан унутар алата Symbolic Math Toolbox у MATLAB-у и може се користити као аутохтони програм.

Фукнционалност

уреди

MuPAD нуди:

Често коришћене команде су доступне путем система менија. MuPAD нуди концепт радне свеске сличан осталим системима за обраду текста који дозвољава формулацију математичких проблема као и графичку визуелизацију и објашњења у форми форматираног текста.

MuPad не подржава NIST 4.37 дефиницију за инверзни хиперболички косинус.

Могуће је проширити MuPAD са C++ рутинама у циљу убрзања израчунавања. Java код се такође може уградити.

Синтакса у програму MuPAD је заснована на језику Pascal и слична је оној коришћеној у рачунарском алгебарском систему Maple. Битна разлика која одваја ова два система је да MuPAD пружа подршку за објектно-оријентисано програмирање. Ово значи да сваки објекат „носи са собом“ методе које је дозвољено користити на њему самом. На пример, након дефинисања

  A := matrix( [[1,2],[3,4]] )

сви наведени изрази су ваљани и дају очекиван резултат:

  A+A, -A, 2*A, A*A, A^-1, exp( A ), A.A, A^0, 0*A

где је A.A матрица повезана у ланац димензија 2×4, док су све остале, укључујући последње две, матрице димензија 2х2.  

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди