Pāṇini (sansk. पाणिनि) ([paːɳɪnɪ], različito datiran između fl. 4. veka pne;[1][2][3][4] i „6. do 5. veka pne”[5][6][web 1]) bio je drevni sanskritski filolog, gramatičar, i poštovani učenjak u drevnoj Indiji.[7][11][12] On je smatran „ocem lingvistike”,[13] nakon otkrića i objavljivanja Paninijevih radova od strane evropskih naučnika u devetnaestom veku.[14][15] Njegov uticaj na aspekte razvoja savremenih lingvista široko je prepoznat u struci; njegova gramatika bila je uticajna na utemeljivačke naučnike kao što su Ferdinand de Sosir i Leonard Blumfild.[16] Panini je verovatno živeo u Šalatuli u drevnoj Gandari na severozapadnom delu Indijskog potkontinenta, za vreme Mahadžanapada.[17][4]

Panini
Ime po rođenjuDakṣiputra Pāṇini, sansk. पाणिनि
Datum rođenjafl. 4. vek pne;[1][2][3];
fl. 400–350 BCE[4];
6.–5. vek pne[5][6]
Mesto rođenjaSeverozapani Indijski potkontinent[note 1]
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Delovanjegramatika, lingvistika[8][9][10]
RadoviAṣṭādhyāyī (klasični sanskrit)
Rukopis na kori breze iz 17. veka rasprave Paninijeva gramatike iz Kašmira

Panini je poznat po svom tekstu Astadkiaji, traktatu o sanskrtskoj gramatici u stilu sutre,[12][7][web 1] 3.959 „stihova” ili pravila o lingvistici, sintaksi i semantici u „osam poglavlja”, što je fundamentalni tekst Vjakaranskog ogranka Vedange, pomoćne naučne discipline vedskog perioda.[18][19][20] Njegov aforistički tekst privukao je brojne bašije (komentare), od kojih je Patandžalijeva Mahabašija najpoznatiji u hinduističkim tradicijama.[21][10] Njegove ideje su uticale i privukle komentare naučnika drugih indijskih religija, poput budizma.[22]

Paninijeva analiza imenskih složenica i dalje predstavlja osnovu savremenih ligvističkih teorija o složenosti u indijskim jezicima. Paninijeva sveobuhvatna i naučna teorija gramatike konvencionalno se uzima kao početak klasičnog sanskrta.[23] Njegov sistematski traktat je inspirisao i učinio sanskrit najistaknutijim indijskim jezikom učenosti i književnosti tokom dva milenijuma.[10]

Paninijeva teorija morfološke analize bila je naprednija od bilo koje ekvivalentne zapadne teorije pre 20. veka.[24] Njegova studija je generativna i deskriptivna, koristi metajezike i meta-pravila, i bila je upoređivana sa Tjuringovom mašinom u kojoj je logička struktura bilo kojeg računarskog uređaja svedena na suštinske vrednosti pomoću idealizovanog matematičkog modela.[web 1][25]

Ime Panini je patronim, sa značenjem potomak Panina.[26] Njegovo puno ime bilo je „Daksiputra Panini”, sudeći po stihovima 1.75.13 i 3.251.12 Patandžalijeve Mahabašje, pri čemu je prvi deo sugerisao da je ime njegove majke bilo Daksi.[6]

Napomene

уреди
  1. ^ According to George Cardonna, the tradition believes that Pāṇini came from Salatura in northwest part of the Indian subcontinent.[4] This is likely to be ancient Gandhara.[7]
  1. ^ а б в The Editors of Encyclopaedia Britannica (2013). Ashtadhyayi, Work by Panini. Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 10. 2017. 

Reference

уреди
  1. ^ а б Vergiani 2017, стр. 243, n.4.
  2. ^ а б Bronkhorst 2016, стр. 171.
  3. ^ а б Houben 2009, стр. 6.
  4. ^ а б в г Cardona 1997, стр. 268.
  5. ^ а б Staal 1996, стр. 39.
  6. ^ а б в Scharfe 1977, стр. 88. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFScharfe1977 (help)
  7. ^ а б в Staal 1965.
  8. ^ Weisler, Steven; Milekic, Slavoljub P. (2000). Theory of Language. MIT Press. стр. 44. ISBN 978-0-262-73125-6. , Quote: "The linguistic investigations of Panini, the notable Hindu grammarian, can be ..."
  9. ^ Halle, Morris (1971). The Sound Pattern of Russian: A Linguistic and Acoustical Investigation. Walter de Gruyter. стр. 88. ISBN 978-3-11-086945-3. , Quote: "The problem was, however, faced by the Hindu grammarian Panini, who apparently was conscious of the grammatical implications of his phonetic classificatory scheme."
  10. ^ а б в Bowman, John (2005). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. Columbia University Press. стр. 728 (Panini, Hindu grammarian, 328). ISBN 978-0-231-50004-3. 
  11. ^ Lidova 1994, стр. 108-112.
  12. ^ а б Lochtefeld 2002a, стр. 64–65, 140, 402.
  13. ^ Bod 2013, стр. 14-19.
  14. ^ Patañjali; Ballantyne, James Robert; Kaiyaṭa; Nāgeśabhaṭṭa (1855). Mahābhāṣya ... (на језику: Undetermined). Mirzapore. 
  15. ^ PĀṆINI; BOEHTLINGK, Otto von (1886). Panini's Grammatik, herausgegeben, übersetzt, erläutert ... von O. Böhtlingk. Sansk. and Germ. (на језику: енглески). 357. Leipzig. 
  16. ^ Henry), Robins, R. H. (Robert (1997). A short history of linguistics (4th изд.). London: Longman. ISBN 9780582249943. OCLC 35178602. 
  17. ^ Avari, Burjor (2007). India: The Ancient Past: A History of the Indian Sub-Continent from c. 7000 BC to AD 1200 (на језику: енглески). Routledge. стр. 156. ISBN 978-1-134-25161-2. 
  18. ^ W. J. Johnson (2009), A Dictionary of Hinduism, Oxford University Press. ISBN 978-0198610250., article on Vyakarana
  19. ^ Harold G. Coward 1990, стр. 105.
  20. ^ Mitchell, Lisa (2009). Language, Emotion, and Politics in South India. Indiana University Press. стр. 108. ISBN 978-0-253-35301-6. 
  21. ^ Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z. The Rosen Publishing Group. стр. 497. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  22. ^ Scharfe, Hartmut (1977). Grammatical Literature. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 152—154. ISBN 978-3-447-01706-0. 
  23. ^ Kawaguchi, Yuji; Makoto Minegishi; Viereck, Wolfgang (2011). Corpus-based Analysis and Diachronic Linguistics. John Benjamins Publishing Company. стр. 223—224. ISBN 978-90-272-7215-7. 
  24. ^ Staal, Frits (1988). Universals: studies in Indian logic and linguistics. University of Chicago Press. стр. 47. ISBN 9780226769998. 
  25. ^ Kak, Subhash C. (januar 1987). „The Paninian approach to natural language processing”. International Journal of Approximate Reasoning. 1 (1): 117—130. doi:10.1016/0888-613X(87)90007-7. 
  26. ^ Pāṇini; Sumitra Mangesh Katre (1989). Aṣṭādhyāyī of Pāṇini. Motilal Banarsidass. стр. xx. ISBN 978-81-208-0521-7. 

Literatura

уреди
Pāṇini

Spoljašnje veze

уреди